Ako me voliš, promeni se

A taj trenutak je neminovan, posebno ukoliko veza postaje ozbiljnija. Situacija je interesantna iz mnogo različitih uglova, baš zbog toga što je životna, i što svakodnevno nailazimo na primere brojnih veza koje nisu mogle da prekorače, odnosno savladaju teškoće ovog stadijuma. U našem vremenu, pogotovo. U eri sveopšte narcisoidnosti, i muškarci i žene su postali posebno osetljivi na to da li su njihov „integritet“, pravo ili sloboda ostali neugroženi , da li su uspeli da zaštite i odbrane svoje principe i uverenja, te da li neko drugi sme da zahteva da se oni „odreknu sebe“. Priznaćete, mnogo teških reči ispod kojih se sve ređe krije istinska odbrana ličnog stava koji je bezrazložno napadnut, a mnogo češće dobra stara priča o ličnom egu koji je, u međuvremenu, postao najfražilnija stvar na svetu.

Psiholozi često govore o neophodnosti usaglašavanja parova u trenutku kada oni otvaraju novo poglavlje svoje veze, tj.onda kada prvi zanos, koji čini da jedni drugima u mnogo čemu „gledamo kroz prste“, polako počne da jenjava. Ukoliko je iza njega ipak ostala nekakva stabilnija emocija, parovi se odlučuju da krenu dalje i to je onaj momenat kada obično počinjemo zaista da upoznajemo jedni druge.
Dakle, nema više „montaže“, odmeravanja i proračuna reči ili gestova, nasuprot tome postajemo otvoreniji, opušteniji i sve bliži onome – kakvi zaista jesmo. I, u 90% slučajeva, sve to biva uvertira za vrlo poznati zaplet.

„Nemoj da ostavljaš čarape koje si nosio pored kreveta“, „Jel možeš malo kraće da se zadržavaš u kupatilu, jer se i ja, isto tako, spremam za posao“, „Ne mogu da vodim ljubav ovako rano, jer mi se već mota po glavi šta me sve očekuje u kancelariji“ – samo su neke od poznatih fraza koje često dopiru iz stanova mladih parova. Na prvi pogled, i nije tako strašno. Jer, on može da promeni svoju naviku da ostavlja nošene čarape pored kreveta. Nije tako teško, od plastične kante za veš deli ga samo nekoliko metara. Ona može da ubrza šminkanje ili da se, zajedno sa svojim neseserom , pomeri za toaletni sto u spavaćoj sobi. A on, kao gest dobre volje, može da je obraduje lepim ovalnim ogledalom ukoliko im baš taj komad stakla nedostaje zarad mira u kući. Ovo je kratka ilustracija uspešnog prevazilaženja zamki zajedničkog života ili duge veze, za šta je, očigledno, neophodno samo malo dobre volje. Međutim, pitanje je koliko su parovi danas spremni za taj mali korak, tj.koliko su osetljivi kada im onaj drugi kaže – „Ako me voliš, promeni se.“

Nažalost, ne ostaje sve kod prljavih čarapa i dugometražnog šminkanja. „Da li si u stanju da kontrolišeš ispade ljubomore koji me dovode do ludila?“, „Moramo li da se čujemo na svakih pola sata“ „Mislim da si zavisan od izlazaka, a ja to stvarno ne volim toliko, i...šta da radimo?“ – sve ovo je samo kap iz mora mnogo ozbiljnijih problema. Za nekoga je pola sata jutranjeg tuširanja deo životnog stila koji može da modifikuje ili promeni. Međutim, ukoliko je reč o temeljnijim i, po važnosti za osobu vrednijim navikama, eto nas na bojnom polju. Ukoliko je za njega izlazak u klub uživanje, a za nju silovanje koje trpi sa uljudnim osmehom, potrebna je brza reakcija. Odgovor je, kao i u „lakšim“ slučajevima, stvar strategije. Dogovor kuću gradi, a odbijanje da se do rešenja dođe, vodi sledećem scenariju.

ON: „Oduzimaš mi stvari koje najviše volim“
ONA: „Već nekoliko puta sam to uradila, zbog tebe!“
ON: „Ograničavaš me i uništavaš mi slobodno vreme“
ONA: „Sve drugo ti je važnije od mene!“

I tako u nedogled. Pored odluke da svako radi ono što želi i kako je to zamislio, parovi se često odlučuju da, kako se to ružno kaže, trpe nešto jedni zbog drugih. Međutim, i kada prvi put urade tako nešto, znaju da neće moći uvek sa istom izdržljivošću to i da ponove. Ponekad se samo prave da ne znaju, ali sve je to stvar karaktera osobe. I što je još važnije, onaj drugi, zbog koga se sve to čini, oseća kako se zaista „provodi“ partner koji se odlučio da proguta ono što mu je odvratno. Ne kaže se uzalud da što su ljudi mlađi da ređe uspevaju da se izbore sa različitim stavovima po ovim bitnim pitanjima. Sve je lako kad si mlad, pa se lakše kaže i adio.

Ukoliko svetlo usmerimo isključivo na muškarce, slika se u nijansama menja. Muškarci teže od žena pristaju da promene ono što partnerki smeta. Film „Raskid“ koji je bio uvertira u ljubavnu aferu Dženifer Eniston i Vinsa Vona, pokazuje kako dvoje zrelih ljudi i pored romantičnog početka nisu u stanju da se dogovore čak ni oko banalnih stvari. Ova romantična komedija zapravo predstavlja progresiju inata koji mladić i devojka biraju kao sredstvo za obračun nadajući se konačnoj pobedi i peharu. Međutim, na kraju staze ih čeka samo – raskid. Pobednika zapravo nema i ne bi trebalo ni da ga bude. Prelazak na funkcionisanje po pravilima druge osobe nije rešenje, kao ni odbijanje da se napravi i najmanji korak u smeru prilagođavanja i harmonizacije odnosa. Tamo gde je potreban zajednički rad i stvarna partnerska igra, obično zakažemo. Nema drugih razloga za ovakav peh osim činjenice da i muškarci i žene ponekad samo previše misle na sebe. Muškarci su tu tradicionalno tvrđi, podgrejani uverenjem da im pripada uloga lidera u vezama. Mnogo teže će se promeniti racionalnom odlukom da to učini, a mnogo lakše ukoliko se zaista zaljubi i zavoli onu kojoj određene stvari smetaju. Tada čak ume i da pretera u svom „lezanju na rudu“ kako kaže narodna poskočica za onog koji je bacio koplje u trnje. Međutim, osećanja koja gajimo tu su da pokrenu volju i želju za promenom koja ne bi trebalo da skrene u opčinjenost i klimanje glavom na sve što dolazi sa druge strane. Dakle, ne bi trebalo odustajati od svega što nas čini takvima kakvi jesmo, odnosno kao što je potrebno racionalno sagledavanje neophodnosti promene u nekim stvarima, podjednako je bitno da odredimo meru u kojoj ćemo zahtevima lepše polovine izlaziti u susret. Zadržimo se na sredini između „igranja po muzici koju ona svira“ i „neće mene niko da menja stava“. Većina mušakaraca je bliža ovom drugom polu, ali...Ovo pitanje i ne bi bilo toliko osetljivo da nije mnogo toga u igri.

Suma sumarum, elementi su sledeći:
-težina, čvrstina, pa čak i starost nekih osobina ili navika (muškarci koji su dugo bili solo, sporije će usvajati veštinu zahvalnog kompromisa)
- karakter koji može biti „tvrdoglav“, „samoljubiv“, „beskompromisan“, „ponosan“
-loša iskustva iz prethodnih veza
-pogrešni uzori u primarnoj porodici
- sujeta poznata kao neprijatelj broj 1 racionalnom ponašanju
- istinska količina osećanja prema drugoj osobi
- način na koji je veza u samom početku postavljena (ravnopravni ili hijerahijski, nezavisni ili zavisnički odnosi)

Konačno, da li će on zaista pomeriti čarape koje je nemarno bacio, zaustaviti se kod četvrtog piva i prestati da proverava zašto se duže zadržala na poslu, ponajpre zavisi od njega, ali i od njene spremnosti da ga razume i da mu u tome pomogne. Znači, neka ne praktikuje da se namerno duže zadržava na poslu, kako bi testirala njegov napredak i neka ne sikće svaki put kada zatekne te čarape protiv kreveta. Neka napravi neki simpatičan geg pokazujući na njih, recimo. Da, očigledno da je potrebno mnogo truda da bi se u ovoj misiji uspelo, ali Rim nije sagrađen za jedan dan. Na kraju krajeva, sve je to pitanje naše zrelosti.