Sećanje na heroja: 15 godina od smrti majora Zorana Radosavljevića

Njegov avion MIG -29. prema zvaničnoj verziji, oboren je u širem rejonu Loznice. ali su olupina i telo pronađeni nedaleko od mesta Teočak kod Bijeljine.

Sa njim je te večeri oboren i major Slobodan Perić koji se spasio iskakanjem.

Radosavljević, pilot VJ i strastveni jedriličar, rođen je 26. februara 1965. godine u Prištini.
Otac mu je bio vojnik, oficir Jugoslovenske narodne armije i porodica se stalno nekud selila. Skrasili su se u Beogradu taman da se Zoran tu, u osnovnoj školi “Starina Novak”, upiše u prvi razred.

– Bio je obično dete, ako takva deca uopšte postoje – kaže njegova majka Radojka. – Vragolast i druželjubiv, a poslušan i savestan. Ponekad bi zbunjivala njegova predanost školi.
Posle se upisao u vojnu gimnaziju, pa u Vazduhoplovnu akademiju. Bio je briljantan student. Onda Mostar, pa Zadar i, konačno, skrasio se u Beogradu. Magistrirao je na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu i postao jedan od vodećih stručnjaka u našoj zemlji iz oblasti satelitske navigacije. Te 1999. godine pripremao je doktorat i bio u stalnoj vezi sa svojim mentorima.

Bio je najmlađi pilot kod nas na avionu MIG-29.

Telo pilota Zorana Radosavljevića, koji je poginuo u borbama s avionima NATO, odmah uveče pronašli su dečaci u Republici Srpskoj, nadomak Bijeljine.

Zahvaljući tim dečacima od 16 i 17 godina, Zoran je sahranjen! Trup aviona bio je na livadi, kljun na jednoj planini, a njegovo telo sa sedištem na drugoj. Dečaci su uzeli merdevine i ćebe od jedne bake, umotali ga i predali vojsci Republike Srpske. Vojnici su ga peške preko njiva preneli u bolnicu u Loznici.

“Zokijeva regata”

Zoran Radosavljević je bio pasionirani jedriličar i osnivač JK Polaris. Posle njegove pogibije, u septembru 1999. jedriličari iz JK Polaris i beogradskog JK Lamar započeli su sa održavanjem memorijalne jedriličarske regate koja nosi njegovo ime – Zokijeva regata. Prvih godina regata je održavana na crnogorskom primorju, a od 2009. godine održava se u Beogradu.

– Ubrzo su došli američki vojnici i maltretirali meštane da kažu gde je pilot – pričala je kasnije Zoranova majka, koja svakog dana obilazi sinovljev grob na beogradskom groblju Lešće. Dan pre pogibije odnela mu je, kaže, poslednji doručak u njegov stan na Novom Beogradu, gde je živeo sa devojkom, i molila ga da ne leti.

– Mama, moram – rekao je tada Zoran majci – Šta je čovek ako izgubi svoju domovinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji.

Pilot Zoran Radosavljević posmrtno je odlikovan Medaljom za hrabrost i unapređen ukazom svog komandanta. Medalja za hrabrost dobijena u ratu je neuporedivo blistavija od one što se dobija u mirnim vremenima. Još je sjajnija ako je dodeljena posmrtno. Glavna ulica u Batajnici danas ponosno nosi ime Majora Zorana Radosavljevića.

(Izvor: mojheroj.com )