Titovo ime nosi osam ulica na obodu Beograda
Sve su skrajnute - najviše ih ima u opštini Grocka, jedna je u Barajevu, jedna na teritoriji Palilule, u naselju Višnjica, i jedna u opštini Surčin.
Time se glavni grad Srbije i nekadašnja prestonica SFRJ, čiji je Tito bio doživotni predsednik, nije našao u društvu bivših jugoslovenskih gradova u kojima maršal i dalje ima trgove i ulice, smeštene u užem centru, piše "Politika".
Dok u Komisiji za spomenike, nazive trgova i ulica napominju da je odavno prošlo vreme preimenovanja ulica i da samo nove saobraćajnice mogu da dobiju nova imena, zagovornicima ideje da bi prestonica Titu trebalo da posveti neku od većih ulica, preostaje samo da kritikuju nadležne.
Titova ulica postoji i u Napulju i u još nekoliko mesta u Italiji, u Nju Delhiju, Limasolu, Adis Abebi...U Moskvi postoji trg sa imenom jugoslovenskog maršala, a u Sao Paolu - Titova avenija. I u Srbiji, tačnije u Užicu, nisu zaboravili na doživotnog predsednika. Republički odbora SUBNOR-a nedavno je predložio daspomenik Josipu BrozuTitu, koji je sklonjen satrga u dvorište obližnjeg muzeja u Užicu, budevraćen na staro mesto. Na trg koji Užičani zovu Gradski, a nalazi se na adresi koja ima simboličan naziv – Trg partizana.
"Više nema dupliranja naziva ulica u Beogradu. Ko je ima, ima je. Nije bitno da li je ona mala ili velika, nalazi li se u centru ili na obodu, već je važno da ulica postoji", kategoričan je Slobodan Stanimirović, predsednik komisije, koja je pre dve godine iz istog razloga odbila inicijativu Pokreta za evropsku kulturnu saradnju (PEKS) da se neka novobeogradska ulica nazove po Titu.
Vlade Radulović, predsednik PEKS-a, podseća da niko iz pokreta nije tražio da se Ulici kralja Milana vrati nekadašnji naziv Maršala Tita, ali da je bilo logično da predsednik SFRJ dobije ulicu u Novom Beogradu.
"Tada se obeležavalo pola veka Pokreta nesvrstanih, koji je Tito osnovao i čiji je bio vođa. U novobeogradskom Centru Sava održan je prvi samit, u blizini su Nehruova i Gandijeva ulica. Sve su to bili razlozi za podnošenje inicijative", nabraja Radulović, podsećajući da i uSkoplju postoji Titova ulica i da makedonske vlasti planiraju da mu podignu bistu.
"Ni glavni grad Hrvatske nije zaboravio Tita, jer se osim ulice u centru grada, u srcu Zagreba nalazi i Trg maršala Tita. Isti takav plato ima i Rijeka, a u Podgorici, Sarajevu, Ljubljani i Mariboru u užem gradskom jezgru postoje Titove ulice", podseća predsednik PEKS-a.
Ulica maršala Tita u centru Beograda (povezivala je Slaviju i Terazije), preimenovana je 1992. godine u Srpskih vladara, a kasnije i u Ulicu kralja Milana.
(Izvor: Politika - M. Brakočević)