Severna Koreja pali ugašeni reaktor

Predstavnik severokorejske agencije za nuklearnu energiju rekao je da će ovaj potez predstavljati "ponovno prilagođavanje i restartovanje" svih postrojenja u glavnom severokorejskom nuklearnom kompleksu Jongbjon, uključujući postrojenje za obogaćivanje uranijuma i reaktor snage pet megavata.

Predstavnik je rekao da će se rekator koristiti za proizvodnju struje i u vojne svrhe, prenele su agencije.

Severna Koreja je zatvorila reaktor u Jongbjonu jula 2007. prema dogovoru šest država o davanju ekonomske pomoći za denuklearizaciju poluostrva. Sledećeg leta Pjongjang je srušio toranj za hladjenje vode pored reaktora, što su prenele sve svetske televizijske stanice kao vest o odustajanju Severa od nuklearnog programa.

Medjutim, uoči izvodjenja druge nuklearne probe 2009. Pjongjang je napustio razgovore šest država o denuklaerizaciju poluostrva u zamenu za značajniju ekonomsku pomoć i medjunarodno priznaje.

Reaktor je predstavljao jedini izvor plutonijuma potrebnog za izradu neuklearne bombe. Ostatak storiranog plutonijuma je dovoljan, po procenama stručnjaka za proizvodnju četiri do osam atomskih bombi, uz postojećih deset koliko se veruje da ima ukupno Severne Koreja.
U medjuvremenu Pjongjang je počeo s procesom obogaćivanja uranijuma u Jongbjonu 2010. kada je omogućio stranim ekspertima da obidju postrojenje s centrifugama u nuklearnom kompleksu.

Severna Koreja je tada insistirala da se radi o obogaćivanju uranijuma niskog nivoa koji je potreban isključivo za energetske potrebe.

Pominjanje "ponovnog prilagodjavanja" kod nuklearnih stručnjaka povećava strahovanja da će postrojenje, ukoliko to već nije uradjeno, proizvoditi visoko obogaćeni uranijum potreban za nuklearnu bombu.

Mnogi posmatrači veruju da Sever tajno već godinama obogaćuje uranijum potreban za nuklearno oružje i da je treća nuklearna proba izvedena 12. februara bila u stvari uranijumska bomba, za razliku od predhodne dve koje su bile plutonijumske.

Severna Koreja je izgradila grafitno uredjeni reaktor od pet megavata 1986. posle sedam godina izgradnje. Pjongjang je počeo i izgradnju 50-megavatnog i 200- megavatnog reaktora 1984. ali je njihova izgradja obustavljena prema nuklearnom dogovoru s Vašingtonom 1994. godine.
Pjongjang je dugo govorio da je reaktor služio za proizvodnju struje. Njemu je potrebno oko 8000 šipki goriva za rad. Preradom potrošenih šipki tokom godinu dana rada reaktora može se dobiti sedam kilograma plutonijuma, što je prema stručnjacima dovoljno za proizvodnju bar jedne nuklearne bombe.

Najnoviji potez Pjongjanga u za sada verbalnom ratu sa SAD i Južnom Korejom, svakako će uvećati strahovanja Vašingtona i njegovih saveznika da Sever ubrzano radi na proizvodnji nuklearne bombe koja može da se postavi na raketu dovoljno snažnu da dosegne do kontinentalnog dela Sjedinjenih Država, tehnologija za koje se do sada verovalo da ne raspolaže Severna Koreja.

U međuvremenu, mornarica SAD je u blizini poluostrva postavila krstaricu sa odbranom sposobnom da sruši raketu koja bi bila ispaljena sa teritorije Severne Koreje.

Kina žali zbog odluke Severne Koreje
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Hong Li izjavio je da Kina žali zbog namere Severne Koreje da ponovo pusti u rad nuklearo postrojenje Jongbjon.

"Obavešteni smo o namerama Severne Koreje i veoma žalimo zbog takve njihove odluke", izjavio je Li na današnjoj konferenciji za novinare.

On je dodao i da je Kina ulagala stalne napore u proces nuklearnog razoružavanja i uspostavljanje i održavanje mira i stabilnosti u severnoj Aziji.

"Pozivamo sve zainteresovane strane i političke partije koje se zalažu za očuvanje mira i rešavnje problema dijalogom i mirnim putem, da sto pre pristupe traženju resenja za novonastalu situaciju", poručio je Li.

(Izvor: B92)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.