Gubici teški 802,5 milijarde

Na nedovoljnu likvidnost preduzeća upućuje i činjenica da je negativni neto obrtni kapital lane premašio 132,6 milijarde dinara, što znači da je za toliko stalna imovina finansirana iz kratkoročnih izvora
Srpska privreda lane je, sudeći prema NBS − Centru za registre koji je nedavno izašao sa prvim obrađenim poslovnim učinkom na osnovu finansijskih izveštaja 2005, proknjižila negativan finansijski rezultat, budući da joj je od ostvarene dobiti tekući gubitak bio veći od 33,2 milijarde dinara, a glavni krivci za to su pre svega prerađivačka industrija, velika i mešovita preduzeća, i to ponajpre ona sa adresom Šumadijskog i Borskog okruga. Naime, ukupno nešto više od dvadeset hiljada evidentiranih gubitaša lane je proknjižilo minus od bezmalo 211 milijardi dinara, tako da je ukupnom finansijsko−poslovnom učinku privrede malo toga pomogla činjenica da je pozitivan lanjski saldo zabeležilo duplo više preduzeća, ostvarivši i preko 177,7 milijardi dobiti. 
Finansijsku sliku poslovanja privrede sasvim ozbiljno dodatno kvari i činjenica da je sa poslednjim danom lanjskog decembra ukupan kumulirani gubitak bio teži od 802,5 milijarde, odnosno za četvrtinu i kusur veći od onog godinu dana ranije. Čak za 192,1 milijarde dinara gubici su premašili vrednost kapitala i to kod više od 14,1 hiljada preduzeća. Ovako visoki kumulirani gubici direktno su za posledicu imali smanjenje sopstvenog kapitala tako da je u celini, srpska privreda prošle godine proknjižila i stopu izgubljenog kapitala od čak 24 odsto, prerađivačka industrija i veću od 40, a društvena preduzeća od 50 procenata. Loš finansijski učinak privrede u 2005. potvrđuje i činjenica da je negativni neto obrtni fond u prošloj godini premašio 132,6 milijarde, što znači da je za toliko stalna imovina finansirana iz kratkoročnih izvora, a zajednički imenitelj toga je − nedovoljna likvidnost preduzeća. Kad se tome doda i bezmalo 632 milijarde, kolike su bile ukupne zalihe poslednjeg dana lanjskog decembra, ispada da je za ostvareni nivo poslovanja privredi nedostajalo čak neverovatnih više od 764,5 milijarde dinara dugoročnog kapitala.
Inače, prema podacima NBS − Odeljenja za registre, srpska preduzeća na kraju 2005. raspolagala su  ukupnim sredstvima koja su vredela nešto više od 5.464,5 milijarde dinara i za četvrtinu većim nego godinu dana ranije. Najviše ih je proknjiženo u prerađivačkoj industriji i trgovini na malo i veliko, zatim u velikim preduzećima, a gledajući po svojinskoj strukturi, među privatnim firmama. Od ukupno angažovanih sredstava gotovo dve trećine čine ulaganja u stalnu imovinu, dok je sa preostalim namirena obrtna. Među stalnom imovinom ubedljivo su prednjačila ulaganja u osnovna sredstva − čak 76 odsto, što znači da je preko 48 procenata ukupno angažovanih sredstava preduzeća investirano baš u osnovna sredstva. Istovremeno, stepen otpisanosti osnovnih sredstava premašio je 51 odsto, što će reći da privreda radi sa više nego zastarelom opremom. Naročito, preduzeća koja se bave proizvodnjom i snabdevanjem električnom energijom, gasom i vodom čije je bezmalo dve trećine opreme odavno za staro gvožđe, a taman sa takvom rade, u celini gledano, i društvene firme.
Što se tiče obrtne imovine, nešto manje od dve trećine otpada na kratkoročna potraživanja, plasmane i gotovinu, preostalo su zalihe. I najzad, srpskoj privredi računice kvari i nepovolja struktura izvora sredstava. Kapital u toj strukturi učestvuje sa polovinom, na kratkoročne obaveze otpada čak 35,1 odsto dok su dugoročne obaveze dostigle 13,6 procenata. Učešće sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja dostiglo je 46,6 odsto, što znači da je više od polovine angažovanih sredstava u stvari pozajmljeno. Visok stepen zaduženosti ukazuje i na nedovoljnu pokrivenost pozajmljenih izvora finansiranja sopstvenim kapitalom. Naime, dinar pozajmljenog kapitala pokriven je sa 0,94 sopstvenog. (“Pregled”)

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.