Dodik: Za rat je kriv Alija Izetbegović

Iako je devedesetih godina bio njegov ljuti politički oponent, Dodik je jutros došao u Hag, avionom vlade Republike Srpske, na poziv Karadžića kako bi kao svedok njegove obrane svedočio o događajima uoči početka rata 1992, prenosi Jutarnji list.

Dodik i tadašnja predsednica RS Biljana Plavšić su početkom 1998. uz pomoć međunarodne zajednice srušili vlast Karadžićevog SDS-a u Republici Srpskoj i sa Pala prebacili sedište RS u Banjaluku, ali je u međuvremenu Dodik toliko politički evoluirao da bi se sada predstavljao kao istomišljenik haškog optuženika od samog početka i prvih višestranačkih izbora u Bosni i Hercegovini, podseća taj hrvatski list.

Na kraju je dao puno priznanje Karadžiću, rekavši da sam nije bio u pravu kad se zalagao za prihvatanje mirovnih sporazuma koje je Karadžić redom odbijao i gurao Srbe dublje u izolaciju: "Sada mi je drago da to nije prihvaćeno, jer ne bismo imali ovakav stepen zaštite svojih prava", rekao je Dodik, misleći na Republiku Srpsku.

Branio je Karadžića ponavljajući da je ratni lider Srba u BiH samo iznosio legitimne zahteve srpskog naroda. Srbi nikako nisu hteli raspad Jugoslavije pa ni nezavisnu BiH, a bili su spremni na to pristati samo ako im se osigura minimalna zaštita njihovih interesa, odnosno poseban entitet, kao što je to bilo predviđeno prvim Kutiljerovim planom o uniji tri republike.

Za rat je zato kriv, ističe Dodik, Alija Izetbegović. Svi su 1992. potpisali Kutiljerov plan, ali Izetbegović je po povratku u Sarajevo odbio sporazum. Mesec dana kasnije rat je buktao širom zemlje.

Srbi u BiH nikako nisu hteli raspad Jugoslavije. "Jugoslavija se pokazala kao najbolja ideja za prostor Balkana, rušenje Jugoslavije prouzrokovalo ogromna razaranja", kazao je Dodik na svedočenju, a Karadžić ga je pitao da li bi Srbi u BiH prihvatili Bosnu i Hercegovinu bez posebnog entiteta?

"Srpski narod to odbacuje i tada i sada", odgovorio mu je Dodik. Da je Karadžić na to pristao, ostao bi bez podrške naroda, rekao je. On je zatom nastavio sa optužbama na račun Alije Izetbegovića.

SDA Alije Izetbegovića čitavo vreme je pokušavala da ruši balans tri naroda na kojem je počivala Bosna i Hercegovina. Cilj im je bio da preuzmu vlast nad čitavom BiH i da ukinu Hrvatima i Srbima i ona stečena prava koje priznavao i komunizam, kako bi stvorili unitarnu BiH s bošnjačkom vlašću. "Takvo ponašanje SDA dovelo je do jasnog svrstavanja ne samo SDS-a, nego i nas koji smo bili u drugim partijama, ali i naroda, Hrvata i Srba", rekao je Dodik.

Izetbegović je, tvrdi, u to vreme radio na sprovođenju svoje Islamske deklaracije, u kojoj je pisao o tome da muslimani tamo gde su većina trebaju uvesti svoju vlast i šerijatsko pravo, a biti mirni dok ne postanu većina. "Smatrao sam da je politika Izetbegovića politika opasnih namera", rekao je Dodik..

Za HDZ BiH je rekao da je cilj njihove politike bio na prvom mestu podrška samostalnosti Hrvatske, što im je bilo puno važnije od prava Hrvata u BiH. Fingirali su neku podšku BiH, ali im je bio cilj otcepljenje Herceg Bosne iz BiH.

"Izetbegović nije imao političku većinu, bez podrške Srba i Hrvata, i u tome leži razlog rata u BiH. On je krenuo da se lažno predstava po svetu kao predsednik BiH kako bi dobio međunarodnu podršku. SDA je formirala Patriotsku ligu koja je krenula s naoružavanjem muslimana, i prve žrtve u BiH su bili Srbi koje su ubili Bošnjaci, što je među Srbima jačalo uverenje o nužnosti organizovanja", tvrdi Dodik.

"Izetbegovićeva ideja je bila da BiH bude unitarna zemlja, po principu jedan čovek jedan glas, što bi značilo unitarnu zemlju Bošnjaka, što nije moglo proći, niti može", naglasio je on.

Dodik je posvedočio i da nikada 1992. ni na jednom sastanku nije čuo da bi Karadžić ili SDS imali plan da uklone Hrvate ili Muslimane/Bošnjake, niti za nekakva etnička čišćenja. Govorio je kako u njegovim Laktašima i danas živi mala zajednica Bošnjaka, a lično je sredinom 1992. sprečio napad na Bošnjake u jednom selu u njegovoj opštini.

Dodik je i ranije u Tribunalu bio svedok tužilaštva na suđenju nekadašnjem visokom funkcioneru Autonomne regije Krajina (ARK) i vršiocu dužnosti potpredsednika Vlade RS, Radislavu Brđaninu, koji je proglašen krivim za progone i osuđen na 30 godina zatvora.

Na tom suđenju, Dodik u martu 2003. nije svedočio dobrovoljno, već na osnovu obavezujućeg naloga suda, koji je najpre bio izdat kao poverljiv.

Karadžić je optužen za genocid u Srebrenici, za progone nesrpskog stanovništa sa područja BiH "na koje su Srbi polagali pravo", za teror nad civilima tokom opsade Sarajeva i za uzimanje pripadnika UN za taoce.

Na listi svedoka odbrane su još nekadašnji predsednik Vlade RS, Dušan Kozić, Ljubislav Simić iz Bratunca i akademik iz Beograda, Kosta Čavoški.

Tužilaštvo je zatražilo da se isključi iskaz Čavoškog, koga je Karadžić pozvao kao svedoka-veštaka, a Pretresno veće još nije donelo odluku po tom zahtevu.

"Majke Srebrenice ogorčene svedočenjem"
Predsednica udruženja Majke Srebrenice rekla je da nije danas gledala direktan prenos svedočenja predsednika Republike Srpske Milorada Dodika u odbranu Radovana Karadžića u Tribunalu u Hagu, jer "Dodik nije vredan gledanja".

"Svaki dan, već godinama slušamo i gledamo njegove namere. Ja bih Dodika okarakterisala frazom: 'I posle Karadžića, Karadžić' ", rekla je danas agenciji Beta Hatidža Mehmedović.

Ona je izrazila uverenje da bi javnost i mediji trebalo da bojkotuju Dodika i da ne prenose njegove izjave koje ne doprinose pomirenju, pravdi i istini.

"Da je bilo želje za promene nabolje, do sada bismo došli do istine, pravde i pomirenja. Ali, nažalost, situacija u BiH je drugačija", rekla je Mehmedović.

Nekoliko majki iz srebreničkih udruženja je danas pratilo svedočenje Dodika na suđenju Karadžiću i one smatraju velikom uvredom njegovo negiranje Karadžićeve odgovornosti.

Nura Mustafić kojoj su u Srebrenici ubijeni muž i tri sina, izjavila je za Radio Slobodna Evropa da je "nastup Milorada Dodika u svojstvu svedoka odbrane pred Tribunalom, na suđenju Radovanu Karadžiću, veliko razočaranje".

"To je bolno i sramotno jer je ubio moja tri sina i muža. I ja sam se opet vratila u Srebrenicu. Gde su mi deca, gde mi je ko? I ne samo moja deca, nego hiljade ljudi - dece, braće, sestara, svi su ubijeni", rekla je Mustafić.

Hajra Chatić smatra da bi Dodikovovo optuživanje svih strana, ali ne i Karadžića, moglo napraviti još veći jaz i nepoverenje povratnika u RS.

Srebreničke majke tvrde da nije istina ono što je Dodik rekao na sudu, i kažu da ih čudi čutanje međunarodne zajednice koja, kako kažu, toleriše njegov govor mržnje.

Svedočeći u odbranu Karadžića, Dodik je danas izjavio u Tribunalu da nikada nije čuo da je Karadžić od bilo koga tražio da "počini bilo kakav zločin", niti da je Karadžić učestvovao u zločinima, već je, rekao je Dodik, "uporno tražio da se konflikt mirno reši".

U unakrsnom ispitivanju, tužilac Alan Tiger predočio je Dodiku da je on sam 2001. optužio SDS za organizovanje i učešće u zločinima, ali mu je Dodik odgovorio da je "to bio politički govor koji ne mora biti zasnovan na činjenicama".

Upitan "da li prihvata ili osporava da su nad Muslimanima i Hrvatima počinjeni masovni zločini", Dodik je odgovorio: "Tamo je bio građanski rat. (...) Na sve tri strane bilo je kršenja ratnog prava i zločina".

Dodik je ocenio da je rat u BiH izazvala "unilateralna secesija" od Jugoslavije, koju je sprovela Stranka demokratske akcije na čelu sa Alijom Izetbegovićem s ciljem uspostavljanja unitarne, "islamske države". Time je, rekao je Dodik, "Izetbegović napravio temelje za sukob koji će uslediti".

S druge strane, rekao je Dodik, Karadžićeva stranka SDS se zalagala za opstanak Jugoslavije, a kasnije prihvatila Kutiljerov plan po kojem bi BiH bila nezavisna, uz nacionalne entitete koji bi narodima garantovali ravnopravnost. Međutim, taj plan je Izetbegović odbio.

(Izvor: B92)

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.