Tačka prekida

U Srbiji prosečno od voza nastrada 60-70 ljudi godišnje. To je sličan broj kao u bivšoj Jugoslaviji, ali na višestruko suženom prostoru pruga Srbije. Uglavnom je reč o samoubicama, ili nepažnji. Nastradali su sami odgovorni za svoju smrt. Nekada pod točkove voza skaču i čitave porodice, ili grupe ljudi u vozilima... 

U strukturi ovog filma, koji je koncipiran uglavnom iz vizure učesnika-počinilaca prepliću se njihova svedočenja, rekonstrukcije događaja među kojima ima i onih u kojima samoubice preživljavaju sa jedne, i jezivo tragičnih sa druge strane. Tu su svedočenja očevidaca nekih od događaja, preživelih žrtava i neuropsihijatara koji su svedoci njihovih dubokih trauma. Upravo ovi karakteri, njihova hrabrost da se suoče sa životom "posle" je zapravo tema filma, i ne zaobilazeći nijednu od posledica, svrstava ih u red pravih heroja. U paralelnoj naraciji film istražuje i širi društveni kontekst koji žrtve nagoni na ovako surov završetak sopstvenog života i istražuje socijalne, egzistencijalne i emocionalne motive za ovako nešto, pokušavajući da nekim od metoda predviđanja i analize zaključi između ostalog i širu odgovornost društva za ovu pojavu. 

Iako univerzalna tema (ovo se dešava širom planete) zahteva ipak malo fokusiraniji tretman: većina samoubistava na pruzi u okolini glavnog grada događa se na dve tačke – stanici kod Rakovice i u blizini Pančevačkog mosta. Većina ostalih tragičnih događaja ove vrste situirana je na severu Vojvodine - na prugama u okolini Subotice.