Ubuduće hipoteke i na zemljište

U Vladi Srbije, ministri za ekonomske odnose za inostranstvom i za kapitalne investicije dr Milan Parivodić i Velimir Ilić sa predstavnicima Austrije, Nemačke i Švajcarske, potpisali su Sporazum o tehničkoj pomoći, vrednoj 800 hiljada evra, za unapređenje regulative o gradskom građevinskom zemljištu. Sporazumom, koji je ministar Parivodić nazvao svojevrsnim memorandumom o zemljišnoj reformi, predviđeno je da se do početka novembra urade nacrti zakona kojima će biti napokon rešena pitanja denacionalizacije, odnosno privatizacije gradskog građevinskog zemljišta, kao i urbanizma i legalizacije bespravno izgrađenih objekata, ali isto tako i utvrđena znatno efikasnija pravna rešenja za izdavanje građevinskih dozvola.
Eksperti ove tri evropske zemlje već nekoliko meseci borave u Srbiji i intenzivno rade sa domaćim stručnjacima, a glavni koordinator celog ovog posla je austrijski Centar za zakonsku nadležnost Nakon potpisivanja Sporazuma ministar Ilić je, ukazujući i na velike probleme koje je Srbija do sada imala naročito sa stranim investitorima upravo zbog nerešenih pitanja zemljišne politike, a što je u dobroj meri uticalo i na njihovo odustajanje da ovde investiraju, istakao da je cilj celog ovog posla – naše prilagođavanje kriterijumima i standardima koji važe svuda u Evropi, i naravno u EU.
Uz podsećanje da će se ubuduće mnoge hipoteke moći da dobiju i na zemljište, kao što je to sada slučaj sa bankarskim. Međutim, za to je potreban novi ustav. Sa ovom reformom napokon prekidamo sa komunističkim konceptom svojine nad gradskim građevinskim zemljištem, gde postoji državni monopol nad njim, a korisnici imaju samo pravo korišćenja, koje je neprenosivo, ocenio je ministar Parivodić, naglašavajući da je takav koncept bio i jedan od „glavnih čepova ukupnom ekonomskom razvoju“. Cilj je da se znatno skrate rokovi za izdavanje dozvola koji su sada i do dve godine, a svuda u Evropi oni nisu duži od dva do najviše četiri meseca. Pri tome, recimo, u Švajcarskoj da dobijanjem građevinske dozvole automatski se, primenom standarda, rešava i na desetine drugih problema za koje kod nas postoje takođe brojne dozvole za razne priključke.
Za izgradnju najjednostavnijeg građevinskog objekta u Srbiji, kako je istakao Parivodić, potrebno je 30 do 40 dozvola, a za otvaranje pumpe traženo je i svih 106 najrazličitijih. To stanje je neprihvatljivo, mi nismo zemlja koja sebi može da dozvoli takav birokratski luksuz i takvo gušenje privredne aktivnosti“, naglasio je Parivodić. Za pravo korišćenja građevinskog zemljišta od 99 godina za izgradnju zgrade od hiljadu kvadratnih metara u Beogradu potrebno je od 400 do 600 hiljada evra, a za pravo svojine nad zemljištem za zgradu iste kvadrature u Beču − 200 hiljada evra i to je cena neefikasnosti našeg sistema“, upozorio je Parivodić, naglašavajući da su strani investitori takođe „zbunjeni“ kada saznaju da ne mogu da postanu vlasnici zemljišta na kome grade nepokretnost.
Po rečima austrijskog ambasadora Gerharda Jandla, ovakva zemljišna reforma obezbediće ponovno uspostavljanje pravne sigurnosti i vladavinu prava u ovoj oblasti i znatno efikasniji ukupan razvoj. Rafael Vonovier, otpravnik poslova švajcarske ambasade, bio je uveren da će i nova zemljišna politika pomoći Srbiji u daljem približavanju EU, dok je šef misije Kancelarije za tehničku saradnju Nemačke u Srbiji Mario Trojanov naglasio da će ona doprineti transformaciji cele zemlje, odnosno njenom urbanijem razvoju. (“Pregled”)

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.