Neverovatno: Čovek koji vidi ehom

Ovaj Amerikanac sa 13 meseci je ostao bez čula vida kada su mu lekari dijagnostikovali tumor mrežnjače, ali nije dozvolio da život prođe pored njega. Studirao je razvojnu psihologiju i posebnu pedagogiju, razvio tehniku lokalizacije eha uz pomoć koje ne samo da obavlja uobičajene radnje već samostalno vozi bicikl i odlazi na planinarenje.

Kao prvi trener u SAD uči slepe osobe kako da se kreću kroz prostor, ali svoju veštinu prenosi i kroz neprofitnu fondaciju „World Acces For The Blind”, čiji je predsednik.

A zahvaljujući Delta fondaciji, Danijel Kiš će od ponedeljka do srede svoje umeće da predstavi učesnicima skupa u novosadskoj školi za osnovno i srednje obrazovanje dece sa invaliditetom „Milan Petrović”.

U razgovoru za „Politiku” Betmen, kako Kiša nazivaju mediji, otkriva kako je razvio tehniku zapažanja položaja predmeta iz okruženja uz pomoć slanja zvukova visoke frekvencije.

Moje slepilo nije posmatrano kao tragedija, već kao prilika za drugačiju vrstu učenja. Roditelji su poštovali moju slobodu i cenili moje mogućnosti. Učestvovao sam u većini aktivnosti i imao pristup dešavanjima kao bilo koji drugi dečak. Dakle, nisam bio ograničen niti sam sedeo između četiri zida – kaže Kiš, koji veruje da mu je ovakav stav najbližih pomogao da podstakne novi način opažanja.

O čemu je tačno reč? Naš sagovornik koristi cokotanje jezikom i eho pretvara u trodimenzionalnu sliku okruženja. Pošto je dugotrajna upotreba jezika zamorna, Kiš je izmislio i kutiju koja obavlja tu funkciju.

– Slika koju dobijam može se porediti sa slabim sevanjem svetlosti. Ona nema detalje kao one koje vidite okom, više je vizija. Međutim, dovoljna je za nezavisno i efikasno kretanje po bilo kom terenu. Čak i po onom koji slepa osoba ne poznaje – objašnjava Kiš i svoje kretanje poredi sa tehnikom slepog miša.

Ko razume tu tehniku, dodaje naš sagovornik, može na nekoliko metara rastojanja da razlikuje da li pred njim stoji kamion ili auto.

Kiš i njegova fondacija do sada su sproveli obuku za slepe osobe, njihove porodice i instruktore u više od 30 zemalja. O ovim treninzima saznali su uglavnom iz medija. Ali za postizanje uspeha, ističe naš sagovornik, neophodna je podrška porodice.

– Najveći problem slepih osoba nije slepilo, već predrasude okoline koja dovodi do njihovog ograničenja i izolacije. Porodice, ali i neposredno okruženje moraju da ih podrže tako što će raditi na jačanju njihovih ličnih kapaciteta – u nekoliko rečenica Kiš daje recept za poboljšanje kvaliteta života slepih osoba.

Međutim, on je kritikovao i samu zajednicu slepih ljudi koji „pristaju da budu na margini društva”.

Na kraju razgovor Danijel Kiš otvoreno je poručio slepim osobama u Srbiji da ne treba da očekuju od drugih da dobiju svoju slobodu.

– Tako ćemo uvek biti na čekanju – uveren je Kiš

Izvor: Politika

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.