Per aspera, al' astra ni u tragovima
Neuspešni startovi za sve prilike i uzraste, rečenice koje nikada i nigde ne pale i sa kojima ste bezbedni – nema dosadnog ljubakanja, preskupih restorana i još dosadnijeg zajedničkog života posle toga.
„Da imam neki besan auto, sad bih vrteo ključevima da privučem tvoju pažnju, ali nemam ni za privezak, pa moram ovako: ako mi platiš kafu i 3-4 rakije, pričaću ti o svom teškom detinjstvu i siromaštvu u adolescenciji. Ne brini, sad je mnogo bolje, već sam na ivici bede i napredujem dalje.“
„Mala, slatka si k’o pare od Mlađinih besplatnih akcija.“
„Ako ostaviš te glupe, ružne drugarice i pređeš za naš sto, dozvoliću ti da mi platiš piće.“
„Lutko, ne bih silazio sa tebe kao dva deteta. Jedno sa bicikla, drugo sa trešnje.“
„Ćao! Šta radiš večeras? Aj se vidimo? Kako to misliš radije bi skočila sa Brankovog mosta? Kako to misliš u sonu kiselinu?“
„Nisam oftalmolog, ali imam nešto sitno da ti pokažem.”
„Ne boj se, nećeš mi ništa!“
„Ej, ćaaaao! Ne, ne znamo se. Ali bilo bi lepo da se upoznamo. Kako to misliš, bilo bi lepo da se dezintegrišem? Kako to misliš odmah?“
„Devojčice, sviđa mi se kako ne razmišljaš.“
„Baš si lepa. Šteta što si pametna.“
„Zdravo, kako se zoveš? Baš lepo ime! Želiš li da budeš lokomotiva u našem voziću za dvoje uz Bajagu i "Moji su drugovi"? Kako to misliš da isparim kao para iz lokomotive?“
„Izvini, ti sviraš nešto? Šta? Violinu? Baš lepo. Da li si za jedan piano pizzicato u dvoje? Kako to misliš da nestanem? Kako to misliš allegro?“
„Ćao! Kako se zoveš? Baš lepo ime! Da nisi za jedan seks na plaži? Jesi? Sjajno! Kako to misliš, da zovem konobara? Mislio sam - sa mnom.“
„Ej, ćao! Šta radiš večeras? Aha. Ja imam prazan stan, pa sam mislio, ako si raspoložena... kako to misliš, trebalo bi da ga opremim?“
(nastaviće se, još neuspešnije)