Osam najvećih zabluda o stresu
Često čujemo da stres može biti dobar motivator jer će probuditi našu želju da savladamo teškoće ma koliko god one bile velike. Međutim, je li stres u tim situacijama stvarno poželjan? Endru Bernstin, autor knjige "Mit stresa" piše da su stimulacija i angažman poput postavljanja novih ciljeva ili traženja novih projekata zapravo stvari koje nas motivišu. Takođe, smatra da je stres vrtlog negativnih emocija koje se nalaze iznad stimulacije i rada.
Nije istina. Možda ne pušite kao Turčin, ne prejedate se i nemate problema sa spavanjem, ali to ne znači da stres ne utiče na vas. Hronični stres povezan je s razvojem mnogih bolesti poput raka i bolesti srca koje se ne manifestuju odmah, pa nije čudno da osobe koje nemaju očiglednih simptoma da su pod stresom odjednom dožive srčani ili moždani udar. Isto tako, stres može dovesti do povećanja nivoa khlesterola, ali i razvoja dijabetesa čiji simptomi nisu vidljivi "na prvu".
Većinu čireva izaziva želudačana bakterija koja je uzrok upala u stomaku i crevima, a ne stres. On može jedino povećati nivo želudačne kiseline koja razvija probleme.
Upravo suprotno. Nekoliko pića zapravo će podstaknuti lučenje hormona kortizola, hormona stresa. Istraživanje univerziteta u Čikagu otkrilo je da se alkohol i bes međusobno potpomažu. Okrećemo se "opijanju" kako bi umanjili stres, a stres zauzvart umanjuje delovanje alkohola.
Da, to je tačno, ali isto tako je tačno i da pozitivni događaju mogu izazvati još veći stres. Sam događaj zapravo nije bitan koliko emotivna reakcija na njega. Zapravo, sve što utiče na nas i aktivira u nama jake pozitivne ili negativne emocije može dovesti do stresa.
Stres se manifestuje kroz razne fizičke i psihičke simptome. Neko će imati problema s probavom, drugi će imati neke druge probleme. Ali, pre svega važno je prepoznati simptome stresa kako bi tačno znali kako da s njima izađete na kraj.
Akutni ili hronični stres razlikuje se od "obične" nervoze. Razlika je u tome što se stres uglavnom javlja usled situacija koje nas pobuđuju i čine još više uzbuđenima, dok nervozu karakteriziraju strah i nelagoda koji se ponekad javljaju bez posebnog razloga.
Možda ne možemo sprečiti situacije koje nam prouzrokuju stres, ali možemo kontrolisati našu reakciju na njih. Važno je biti svestan situacija koje su potencijalni okidači stresa, pa se lakše možete prilagoditi na potencijalne probleme.
Izvor: Večernji list