Pumpe za vodu kakve su imali skoro svi u bivšoj Jugoslaviji

Odrasla sam u mestu srednje veličine u unutrašnjosti tadašnje Jugoslavije. Sticajem okolnosti, čuvali su me baka i deka u kući sa velikim dvorištem i istom ovakvom pumpom koja je stajala u blizini naše velike šljive.

Letnji raspust i dugi topli dani bili su najlepši deo godine za mene. Kada se nismo igrali ili išli na bazen, koji je bio u blizini naše kuće, volele smo da pomažemo, pa sam vrlo rado sama pumpala vodu i polivala baštu sa bakom. Deda je bio srčani bolesnik pa i nije bio u prilici da pomaže, ali smo se sestra i ja trudile da budemo od koristi.

Imali smo istu ovakvu pumpu, samo zelene boje. Imalo ju je i pola našeg komšiluka. Ta pumpa bila je, čini mi se, prvi dokaz da i ja nekako mogu biti od koristi u kući. Baba nas je uvek hvalila kada bismo joj pomagale. Bila je, sada čak mislim i iskuviše blaga. Ipak, bile mi stvarno korisne ili ne, bilo je nečeg lepog u osećaju da mogu da pomognem, uradim nešto za sebe i svoj dom.

I danas ova pumpa stoji blizu iste one šljive, samo što, na žalost, mojih bake i deke nema, nema više ni vode u tom istom bunaru, ali ta pumpa stoji kao znak sećanja na moje detinjstvo i vreme kada se voda pumpala, a ne samo okrenula slavina.Današnjim klincima to možda suludo zvuči, ali to su bile davne osamdesete u kojima smo proveli svoje detinjstvo.