Zagreb: Nećemo Trg maršala Tita
Predstavnici inicijative koji su ove godina dobili podršku HDZ-a i drugih desničarskih stranaka okupili su oko 300 ljudi, što je mnogo manje nago ranijih godina i ponovo uputili zahtev gradskim vlastima za preimenovanjem trga. Gradske vlasti su te zahteve redovno odbijale.
Osim transparenta "Trg maršala zločinca je civilizacijska sramota" okupljeni su simboličnim krugom od 25 krstova s imenima žrtava jugoslovenskih vlasti nakon 1945. prikazali takozvani "Bunar smrti".
Poslanica HDZ-a u Evropskom parlamentu i članica Koordinacionog odbora "Kruga za trg" Zdravka Bušić izjavila je da "Bunar smrti" čini to mesto tužnim i da je to slika Josipa Broza Tita i njegove vladavine.
"Titov režim je svoje žrtve ubijao u istragama tokom suđenja u kaznionicama. Udarali su ih, izvrgavali hladnoći, žeđi, gladi, samicama i okovima.
Ubijali su ih, udarali gvozdenim šipkama, gušili u vodi, vešali o plafon da vise na užadima i trovali ih kao i kardinala Alojzija Stepinca", rekla je Zdravka Bušić.
Jedan od govornika Branimir Lukšić pozvao je hrvatsku vladu, Sabor, predsednika Ivu Josipovića, zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića i gradske većnike da "pogledaju istini u oči i uklone s trga ime ratnog i posleratnog zločinca Josipa Broza Tita".
"Jesmo li zaboravili da je cela Hrvatska umrežena masovnim grobišnim jamama u koje su po Titovom naređenju komunisti bacali žive i mrtve žrtve, bez suda i suđenje. Tačan broj žrtava tih komunističkih zločina ostaće nepoznat", rekao je i podsetio da je Tito "dao da se zatvori preko 100.000 političkih zatvorenika, većinom Hrvata, čija je prosečna zatvorska kazna bila četiri i po godine".
Na skupu je najavljeno i da će, ako se u gradu postigne konsenzus o promeni, za nju biti i gradonačelnik Milan Bandić.
Trg je nosio ime Kazališni trg za vreme NDH, dok je pre toga promenio više imena, a kako je pre izgradnje zgrada na sadašnjem trgu tu bio stočni sajam, prvo mu je ime bilo stočni trg.
U selu Kumrovec u Hrvatskom zagorju, rodnom selu Josipa Broza Tita, danas je održana komemoracija povodom 33. godišnjice njegove smrti.
Komemoraciju je organizovala Zajednica udruženja antifašističkih boraca i antifašista Krapinsko-zagorske županije.
Prema rečima predsednika Zajednice Franje Habulina, "Tito je bio nepokolebljiv i beskompromisan revolucionar, vodjen slobodarskim težnjama i antifašističkim opredeljenjem, koji je imao ključnu ulogu u vodjenju antifašističkog rata, kao i ulogu u izgradnji posleratne Jugoslavije".
SFRJ je od 1947. do 1979. imala godišnju stopu rasta BDP-a od šest odsto, čime se svrstala medju zemlje s najbržim privrednim rastom u svetu, rekao je i podsetio na Titovu ulogu u izgradnji pokreta nesvrstanih.
Predsednik Komisije za medjunarodne odnose Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Ivan Fumić istakao je da je "Tito bio značajna istorijska ličnost iza koje je ostao dubok trag u svesti ljudi".
"Kad se saberu Brozova dobra dela u odnosu na loša, apsolutno prevladavaju dobra. Ona će ostati zapamćena, a sve drugo otići će u zaborav", rekao je Fumić, ističući da "svi koji danas žele obezvrediti Tita pucaju u prazno".
Na Titovoj komemoraciji cveće su kod spomenika Titu pred njegovom rodnom kućom položili i predstavnici županijske vlasti na čelu s krapinsko - zagorskom županicom Sonjom Borovčak.
Kako pišu hrvatski mediji, medju oko 150 okupljenih, bio je i 71-godišnji Radoslav Ilić - Mrki, vlasnik kafe bara Tito, koji je za 25. maj, Dan mladosti i Titov rodjendan, najavio da će u Kumrovcu biti osnovana Nova komunistička partija Hrvatske.
Danas se navršavaju 33 godine od Titove smrti. Tradicionalno već, njegovi poštovaoci dolaze iz svih krajeva bivše SFRJ da na njegovom grobu odaju poštu nekadašnjem doživotnom predsedniku Jugoslavije.
Od njih ćete čuti da se u Titovo vreme mnogo bolje živelo. Ekonomista Milan Kovačević ocenio je da su mnogi ljudi pre 33 godine živeli bolje nego danas, ali da je upoređenje dva perioda potrebno postaviti u kontekst vremena.
Istoričar Srđan Milošević kaže da je Tito bio vešt političar koji je znao da balansira, ali je istakao da on često nije bio ključni donosilac odluka u SFRJ.
Izvor: Tanjug/ B92