Danas je dan Narodnog muzeja: Zatvoren 10 godina, nema para za rekonstrukciju
Ta nacionalna ustanova zatvorena već je desetu godinu. Odnos prema toj ustanovi slika je i prilika odnosa države prema kulturi.
Inicijativa za rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu pokrenuta je u novembru 2001, a slične inicijative su se ređale i ranije (1979, 1996. i 1998) jer je struka ukazivala na nužnost temeljne rekonstrukcije koja bi, između ostalog, zadovoljila svetske muzeološke standarde te bi tu eventualno mogle biti i gostujuće velike svetske izložbe, piše "Blic".
Direktorka Borić Brešković u svojim izjavama nije govorila da će nas, uz najavljenu sanaciju, i ubuduće takvi prvorazredni događaji zaobilaziti.
Godine 2002, na predlog premijera Zorana Đinđića, upriličena je donatorska večera, a pripremni radovi, snimanje stanja i drugi poslovi obavljeni su već naredne godine. Za glavnog arhitektu, izabranog po pozivu, imenovan je prof. dr Milan Rakočević.
Usledio je, nazovimo ga, plan A koji je uz svu (nužnu a obimnu) svakovrsnu dokumentaciju 2006. prihvaćen od strane tadašnje vlade i resornog ministarstva.
U to vreme ministar je bio Dragan Kojadinović, a pomoćnik za zaštitu kulturnih dobara gospodin Miladin Lukić koji tu funkciju obavlja i u sadašnjem sazivu Ministarstva, ali se po pitanju Narodnog muzeja ne oglašava.
Vodila se polemika oko nekoliko stvari, a najviše polemike je izazvao je ugovor sa “Kunstransom”, kome je trebalo plaćati oko 35.000 evra mesečno, a na ime čuvanja eksponata u (za tu priliku izgrađenim) depoima.
Taj plan potpuno je suspendovan 2010. kada je prvo raspisan konkurs za novi projekat, a potom i usvojeno idejno rešenje arhitekte Vladimira Lojanice. U to vreme na čelu Ministarstva bio je Nebojša Bradić, a tada kreću sudski sporovi sa "Kunstransom“.
Sudski procesi u vezi sa potraživanjem “Kunstransa” od Narodnog muzeja (čitaj: od države), a po osnovu potpisanog ugovora, potvrđenog od strane vlade 2006. su i dalje u toku.
Nezvanično, u pitanju je cifra od oko 2,5 miliona evra sa kamatama. U međuvremenu upućeni kažu potrošen je ozbiljan novac (od 2009. do 2012. - 84.198.000 dinara).
Najnovija promena vlasti je, podsetimo, za početak Narodni muzej “idejno premestila” u zgradu glavne Pošte, sada odustala od rekonstrukcije najavivši sanaciju po fazama.
(Izvor: Blic - Tatjana Nježić)