Dežer: Ne traži se da priznate Kosovo

On je dodao da EU međutim očekuje normalizaciju odnosa s Prištinom i nastavak sprovodjenja reformi. “Više puta sam ponovio i reći ću to opet: ne tražimo od Srbije da prizna Kosovo”, rekao je Dežer, podsetivši da je EU statusno neutralna i da pet od 27 članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova.

Dežer i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović učestvovali su danas na debati “Razgovarajmo o Evropi” s nekoliko stotina učenika srednjih škola iz cele Srbije, koje je, sudeći po pitanjima koja su postavljali i koja su dočekivana aplauzom, najviše zanimao stav Brisela prema pitanju Kosova.

“Kako mi da namećemo nešto Srbiji oko čega se ne slažu ni naše članice?”, kazao je ambasador EU. Dežer je rekao da i Srbiji i Kosovo imaju budućnost u EU, ali da spor oko statusa Kosova ne sme da bude prepreka na putu evrointegracije.

“Zato tražimo da se dijalogom reši problem i da se nadju rešenja za sva praktična pitanja, poput slobode kretanja, protoka robe, bezbednosti”, rekao je on.

Jedan učenik ga je upitao zašto Beograd mora da reši pitanje Kosova pre ulaska u EU kada je Kipar primljen bez rešenog spora, na šta je Dežer odgovorio da EU uči iz sopstvenog iskustva i da ne želi da ponovi istu grešku pošto, skoro 10 godina posle prijema južnog dela ostrvske države, i dalje pokušava da nadje rešenje za taj problem.

Brisel, prema njegovim rečima, očekuje od dveju strana da normalizuju odnose, ali ni na koji način ne nameće rešenja jer smatra da je na Beogradu i Prištini da kroz dijalog nadju načina da urede svoje odnose i reše praktična pitanja.

Dežer je rekao da bi nametanje rešenja sa strane neminovno vodilo ka eskalaciji napetosti, pa i sukoba, što EU želi da spreči, i ponovio je da dijalog nema alternativu, mada, kako je primetio, ne postoji nijedno rešenje koje bi u potpunosti odgovaralo obema stranama.

Na pitanje kako bi se on, da je rođen u Srbiji, osećao da mu neko “bez razloga oduzme deo teritorije”, Dežer je odgovorio da je svestan da je to osetljivo pitanje, ali da treba imati u vidu da na Kosovu ne žive samo Srbi, već i 1,8 miliona kosovskih Albanaca i da je nužno naći rešenje koje će svim stanovnicima Kosova obezbediti da žive jedni kraj drugih.

On je rekao da donekle razume problem Kosova pošto je poreklom iz Alzasa, oko kojeg su Francuska i Nemačka vodile tri rata, u kojima su njegovi preci bili u vojskama obeju strana.

To vreme je daleko iza nas i odavno više ne postoje problemi, a ja se osećam kao Alzašanin, Francuz i Evropljanin, kazao je Dežer.

Jedan učenik ga je upitao zašto Beograd mora da reši pitanje Kosova pre ulaska u EU kada je Kipar primljen bez rešenog spora, na šta je Dežer odgovorio da EU uči iz sopstvenog iskustva i da ne želi da ponovi istu grešku pošto, skoro 10 godina posle prijema južnog dela ostrvske države, i dalje pokušava da nadje rešenje za taj problem.

Na pitanje da li će EU imati dodatne uslove za Srbiju pre njenog prijema u članstvo, on je odgovorio da su uslovi za prijem u članstvo definisani još 1993. godine kriterijumima iz Kopenhagena.

“Istina je da za region zapadnog Balkana, gde su 1990-ih godina besneli ratovi, pored tih uslova postoje još neki zahtevi – pomirenje, procesuiranje za ratne zločine, povratak izbeglica, rešavanje pitanja nestalih – ali tu nema ničeg novog, sve je to već godinama u izveštajima Evropske komisije”
, rekao je Dežer.

Na pitanje kako bi Vlada Srbije reagovala kada bi EU tražila priznanje Kosova, ministar Žarko Obradović je podsetio da je zvanični predstavnik Brisela, Dežer, rekao da se priznanje ne traži, da su predsednik, premijer i cela vlada više puta ponovili da neće priznati Kosovo.

“Šta tu još ima da se pita? To je bespredmetno pitanje”, rekao je on.


Foto: Beta

Obradović je ocenio da Srbija ima veoma kvalitetan obrazovni sistem, podsetivši da je Beogradski univerzitet na Šangajskoj listi medju prvih 500 od ukupno 20.000, i dodao je da se 54 odsto svih studenata u Srbiji finansira o trošku države.

On je ocenio da je u Srbiji problem stanje privrede, nedovoljan broj radnih mesta i nesigurnost za investitore, ali je izrazio nadu da će se takva situacija promeniti kada Srbija počne pristupne pregovore sa EU.

Dežer je rekao da je Srbija proteklih godina ostvarila ogroman napredak na putu ka EU i da je sada pred još jednim ključnim korakom – dobijanjem datuma za početak pregovora
, i napomenuo je da će dužina pregovora zavisiti isključivo od Srbije i njenih kapaciteta da sprovede reforme i ispuni kriterijume.

Srednjoškolce je zanimalo i zbog čega EU želi Srbiju u svom članstvu, a Dežer je objasnio da Unija ima interesa da promoviše mir, stabilnost i demokratiju u regionu i da bi napredak Srbije na putu ka EU motivisao i njene susede da nastave u istom pravcu.

Govoreći o prednostima i manama članstva, on je objasnio da ujedinjenost znači tržište od pola milijarde ljudi, što predstavlja značajnu ekonomsku silu u globalizovanom svetu. Članice su, s druge strane, obavezne da deo svog suvereniteta prenesu na evropske institucije, ali tu ne gube moć odlučivanja, već samo zajednički donose odluke.

Dežer je, takodje, napomenuo da konačnu odluku o prijemu u članstvo donose sami gradjani, na referendumu, i dodao je da je moguće i napustiti Uniju, mada to, kako je primetio, još niko nije učinio.

Obradović je ocenio da Srbija ima veoma kvalitetan obrazovni sistem, podsetivši da je Beogradski univerzitet na Šangajskoj listi medju prvih 500 od ukupno 20.000, i dodao je da se 54 odsto svih studenata u Srbiji finansira o trošku države.

On je ocenio da je u Srbiji problem stanje privrede, nedovoljan broj radnih mesta i nesigurnost za investitore, ali je izrazio nadu da će se takva situacija promeniti kada Srbija počne pristupne pregovore sa EU.

Dežer je rekao da je Srbija proteklih godina ostvarila ogroman napredak na putu ka EU i da je sada pred još jednim ključnim korakom – dobijanjem datuma za početak pregovora, i napomenuo je da će dužina pregovora zavisiti isključivo od Srbije i njenih kapaciteta da sprovede reforme i ispuni kriterijume.

Srednjoškolce je zanimalo i zbog čega EU želi Srbiju u svom članstvu, a Dežer je objasnio da Unija ima interesa da promoviše mir, stabilnost i demokratiju u regionu i da bi napredak Srbije na putu ka EU motivisao i njene susede da nastave u istom pravcu.

Govoreći o prednostima i manama članstva, on je objasnio da ujedinjenost znači tržište od pola milijarde ljudi, što predstavlja značajnu ekonomsku silu u globalizovanom svetu. Članice su, s druge strane, obavezne da deo svog suvereniteta prenesu na evropske institucije, ali tu ne gube moć odlučivanja, već samo zajednički donose odluke.

Dežer je, takodje, napomenuo da konačnu odluku o prijemu u članstvo donose sami gradjani, na referendumu, i dodao je da je moguće i napustiti Uniju, mada to, kako je primetio, još niko nije učinio.

Debatu u Domu omladine je organizovao EU Info centar, u sklopu Otvorenog dana EU i Nedelje Evrope. Obradović i Dežer su, takodje, obišli štandove u holu Doma omladine, postavljene u okviru Festivala kulture, obrazovanja i gradjanskog aktivizma.

(Izvor: B92 )