Vlado Georgiev: "Budimo ljudi, skinimo maske!"
Odbijanjem bilo kakve saradnje sa tabloidima, osvajanjem nove popularnosti učešćem u talent šou "Prvi glas Srbije", predstavljanjem druge strane svoje ličnosti na društvenoj mreži Twitter gde je zbog duhovitosti, neposrednosti i šarma i dalje neprikosnoven po famoznom broju pratilaca, Vlado Georgiev je zasmetao mnogima.
Pre svega zbog toga što je dokazao da zvezde koje ne prihvataju nametnuti šablon ponašanja koji su javnim ličnostima propisali mediji možeš da postaneš samo još veća zvezda. Dosledan u svim svojim odlukama, počev od one da nikada neće preći prag Pink televizije do toga da je objavio rat onim kojih se svi plaše i sa kojima svi u obostranom interesu koji im se kad tad obije o glavu, sarađuju, tabloidnoj štampi, Vlado je postao i heroj i buntovnik.
O smelosti za takav stav nema potrebe preterano filozofirati. Prilično je jednostavno i sažima se u nekolio teza:
- Odsustvo prljavog veša podrazumeva odsustvo straha od bilo čijeg i bilo kakvog "pisanja"
- Kvalitet rada ne zahteva dodatni pogon u vidu medijske podrške, forsiranja, veštačkog održavanja u životu (čitaj: sceni) smišljanjem dovitljivih scenarija, režiranih paparaca i drugih trikova
- Sigurnost u pogledu smisla i kvailteta onoga čime se čovek bavi oslobađa ga bilo kakvih bojazni, sumnji i "spasonosnih dilova".
Sinoć je Vlado Georgiev, bašta taj kojeg nikada nećete videti kako jede rusku salatu kod Lee Kiš, bulazni o muško-ženskim odnosima kod Sanje Marinković ili rezimira svoje životne podvige na kanabetu kod Bačić-Alimpić, na svom Twitter nalogu objavio stih jedne od pesama sa dolazećeg albuma koji glasi: "Budimo ljudi, skinimo maske!"
I dok je onima, sa druge strane, ostalo samo da smišljaju štosove o tome kada će se taj album konačno pojaviti, očigledno je da Vladi sve što doživljava u svom realnom i virtuelnom okruženju, služi samo kao inspiracija. Ne bi li svaki drugi odnos bio besmislen?
M.N