Zašto je Srbija postala poželjna destinacija za strane gej diplomate?

S druge strane, domaći homoseksualci muku muče da se izbore za priznavanje vanbračne zajednice, koja bi im omogućila osnovna porodična prava, poput zdravstvenog i socijalnog osiguranja, nasledstva, bolničkih poseta...

Doskorašnji sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić potvrdio je za „Alo!“ da je Srbija na listi "trendi" zemalja u međunarodnim diplomatskim krugovima.

- Kad odlučuju u koju zemlju će otići, Srbija je na listi zemalja koje imaju prednost upravo zbog mogućnosti da njihov partner dobije boravišnu dozvolu, i to je ovde potpuno regularno - objašnjava Karadžić.

Broj predstavnika ambasada i međunarodnih zajednica koji uživaju ovakvu srpsku privilegiju, prema saznanjima novina "Alo!", broji se desetinama. Kako tvrde dobro upućeni, najsvežiji primer istopolne zajednice koju su "blagosiljali" domaći državni organi je jedan službenik američke ambasade, čijem dugogodišnjem dečku je na ime bračnog druga data boravišna dozvola.

Dvostruki aršini države u primeni ljudskih prava ne čude gej aktivistu Predraga Azdejkovića, koji je ispred Gej-lezbijskog info centra pokrenuo inicijativu da se u Ustavu brak umesto "zajednice muškarca i žene" ubuduće definiše kao "unija dve osobe".

- Predstavnicima ambasada uglednih zemalja i raznih stranih organizacija koji fino žive ušuškani na Dedinju država Srbija omogućava da dovedu svoje partnere. A da ja imam partnere iz, recimo, Indonezije, mogli bismo da budemo zajedno jedino ako se radi o ženi - kaže Azdejković.

Iako veruje da možda i nikada nećemo dočekati legalizaciju istopolnih brakova, on smatra da ćemo pod pritiscima Evropske unije morati bar zakonom da definišemo istopolnu vanbračnu zajednicu.

- Takav zahtev je Beogradski centar za ljudska prava predao ustavnom sudu još pre šest godina, ali u Srbiji sve ide sporo. Međutim, pošto takva odredba već postoji u Sloveniji, a od prošle godine i u Hrvatskoj, sigurno da ćemo i mi kao potencijalni kandidati za EU to morati da rešimo porodičnim zakonom. Većina evropskih i svetskih zemalja koja nije legalizovala gej brakove ima takvu vrstu pravne regulative - objašnjava sagovornik "Alo!".

Azdejković napominje da smo mi uz Litvaniju i Letoniju jedina država koja Ustavom definiše brak kao zajednicu muškarca i žene.

- Većina evropskih i svetskih zemalja uopšte ne definiše brak svojim Ustavom. Pošto ustavne promene podrazumevaju dvotrećinsku većinu u parlamentu, a potom i referendum, mislim da bi jednostavnije bilo priznati vanbračnu zajednicu, istopolnu uniju ili kako god to da nazovete - zaključuje Azdejković.

Izvor: Alo!