Priznao krivicu: Vlastimir Đorđević se izvinio žrtvama na Kosovu


“Na Kosovu su se 1999. godine desili zločini. Ja te zločine nisam želeo i kada bih mogao da vratim vreme unazad, postupio bih sasvim drugačije. Duboko žalim zbog svih žrtava na Kosovu i zbog patnji koje su preživele njihove porodice. Posebno se izvinjavam porodicama svih kosovskih Albanaca koji su izgubili svoje živote. Izvinjavam se i raseljenim licima, iskreno saosećam s njihovim bolom”
, rekao je Đorđević u Hagu.

Đorđević, koji je u februaru 2011. proglašen krivim za zločine nad albanskim civilima na Kosovu u prvoj polovini 1999. i osuđen na 27 godina zatvora, rekao je i da se nada da će “budućnost regiona biti okrenuta miru”.

Đorđević je kazao i da je za zločine za koje je osuđen saznao tek kad mu je rečeno za tela na Dunavu kod Tekije i u jezeru Perućac.

“Bio sam umešan kada su kamioni s telima stizali u Batajnicu, ali nisam znao kada, gde i na koji način su zločini izvršeni. Nisam se usprotivio prikrivanju zločina. Nisam preduzeo mere krivičnog gonjenja počinilaca, što je trebalo da učinim. Iskreno se kajem i zbog toga što nisam odmah dao ostavku na svoju funkciju. Nisam imao snage ni moći da se suprotstavim (tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stojiljkoviću). Zbog toga se smatram odgovornim”, naglasio je Đorđević u obraćanju Žalbenom veću.

On je kao razlog što se nije izjasnio krivim i što se žalio na prvostepenu presudu, taj što tužilaštvo smatra da je “odgovoran za apsolutno sve što se dogodilo na Kosovu”.

“U prvostepenoj presudi je data iskrivljena slika moje uloge”, tvrdi Đorđević.

Đorđević je rekao i da je rat većinom proveo u Beogradu, da je na Kosovu bio svega nekoliko puta i da nije naređivao tadašnjem komandantu štaba MUP Srbije na Kosovu Sretenu Lukiću, kao i da nije bio član zajedničke komande MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije na Kosovu.

Đorđević je od juna 1997. do januara 2001. bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti (RJB) MUP, odgovoran za sve jedinice i osoblje Resora u Srbiji, uključujući Kosovo, od 1. januara do 10. juna 1999. godine. Osuđen je za progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, ubistvo, deportacije i prisilno premeštanje.Na presudu su se žalile obe strane u postupku.

Tužilaštvo je u svom žalbenom podnesku navelo da izrečena presuda ne odražava težinu počinjenih zločina i zatražilo da se ona zameni kaznom doživotnog zatvora, dok je odbrana zatražila oslobađajuću presudu ili, alternativno, da se kazna ublaži.

(Izvor: Kurir )