Srbi po genima bliži Ircima nego Rusima

Posle analize uzoraka genetskog materijala sa celog Starog kontinenta oni su bili zaprepašćeni rezultatima.

Američki naučnici su utvrdili da stepen genetičke povezanosti ne zavisi od blizine naroda.

Neverovatno je koliko su Evropljani međusobno povezani. Na genealoškom nivou svi u Evropi imaju tragove skoro istog skupa predaka od pre samo hiljadu godina“, rekao je koautor studije Grejem Kup, profesor ekologije i evolucije na Univerzitetu u Kaliforniji.

Ovakvi rezultati bili su predviđeni u teoriji pre više od deset godina, a sada imamo konkretne dokaze iz DNK podataka“.

Danas je malo poznato i u samoj Srbiji da je u stvaranju te teorije i pionirskim istraživanjima mape gena evropskih naroda, s ciljem da se utvrde putevi evolucije i migracije i evolucije ljudskog roda veliku ulogu imao i Institut za nukelarne nauke “Vinča”.

Zato rezultati američkih istraživača nisu bili iznenađenje za dr Dragana Alavantića iz Instituta “Vinča” koji je sa dr Sanjom Glišić rukovodio pionirskim istraživanjima evropskih gena.

Uprkos sankcijama 'Vinča' je devedestih bila ne samo učesnik već jedna od referentnih institucija u pionirskom istraživanju genetskog materijala ljudskog roda i njegove evolucije. Naša laboratorija bila je jedna od deset izabranih koje su obrađivale matrijal, a to je bio izuzetan uspeh s obzirom da je u projektu koji je vodio britanski institut iz Lestera učestvovalo 45 država“, kaže dr Alavantić.

Rezultati tog međunarodnog istraživanja objavljeni su 2000. godine i izazvali su senzaciju, jer je utvrđeno da u uzorku iz Srbije ima više najstarijeg evropskog genetskog materijala, nego bilo gde na Starom kontinentu.

Iako su naučnici iz “Vinče” smatrali da ispitivanja treba nastaviti, sve državne uprave, od tada do danas, su se oglušile o njihove molbe.

S druge strane, posle ovih rezultata u svetski projekat istraživanja mape gena uključile su sve susedne države, Hrvatska, Mađarska, BiH, jer su shvatile da ova istraživanja imaju veliku naučnu, ali i političku težinu. Nažalost, kod nas političari nisu imali viziju“, rezignirano konstatuje dr Alavantić.

On ističe da se još tada pokazalo da je naše područje nastanjeno vrlo rano.

Naravno, rezultati govore o ljudskoj vrsti a ne o nacijama, mada se u dnevnoj politici to rado i često zloupotrebljava. Činjenica je da je u Srbiji utvrđeno najviše starog genetskog materijala, kao što je činjenica da su arheolozi utvrdili da je ovde nastala najstarija metalurgija, da je kod nas Lepenski vir i centar Vinčanske civilizacije. To govori da je ovaj deo Balkana bio važna stanica u evoluciji i migracijama ljudskog roda ka severu i zapadu Evropskog kontinenta“, naglašava dr Alavantić.

On podseća da su još ta rana istraživanja pokazala da u srpskom uzorku ima najviše najstarijeg genoma HG2 i da smo po tome bliže Gruzinima, Ircima i nekim Nordijcima nego – Rusima.

Na mapi gena američkih istarživača takođe se pokazuje da stanovništvo Srbije ima genetsku “familiju” u oblasti Normandije i u Irskoj. To se na prvi pogled kosi s teorijom da su bliski narodi genetski najsličniji.

Američki istraživači sada smatraju da barijere kao što su planinski venci i jezičke razlike neznatno smanjuju povezanost među regionima. Međutim, svako istraživanje može se tumačiti na razne načine. Moguće je pretpostaviti da je u slučaju Srbije, Irske i Normandije reč o izolovanim regionima gde se očuvao izvorni genetski materijal Kelta, koji su u tim oblastima živeli. Bilo bi veoma korisno za Srbiju da se vrati u ovaj svetski projekat mapiranja gena, s obzirom na to da smo bili jedni od njegovih utemeljivača“, zaključuje dr Alavantić.

Izvor: Novosti