Evrovizija i politička savezništva

Postoje tri jasno određena glasačka bloka, s korenima u evropskoj jezičkoj i kulturološkoj podeli. Prvi, koji je bio očigledan još šezdesetih godina prošlog veka, jeste skandinavski blok.

(old_image)
Lys Assia pobednica Evrovizije 1956. godine

Na Evroviziji 1966. Danska, Švedska i Norveška su sve jedna drugoj dale najveći broj poena, izazivajući nezadovoljstvo ostalih žirija. Do ulaska istočnoevropskih zemalja na takmičenje 1993. godine postojalo je još par velikih glasačkih blokova. Do te godine jasno se izdvajalo nekoliko glasačkih obrazaca – Grčka i Kipar su se redovno međusobno častili najvećim brojem poena što je razumljivo ima li se u vidu da su Grci i Kiprani u suštini jedan narod; Belgija i Holandija takođe su bile velikodušne jedna prema drugoj i, povremeno, neke mediteranske zemlje međusobno.

Poslednjih godina, s povećanjem broja zemalja učesnica, stvoreni su novi blokovi – jedan čine zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza a drugi republike bivše Jugoslavije. Mnogima je čudno da susedne zemlje koje su bile u ratu i koje bi trebalo da se mrze, jedna drugoj dodeljuju najviše poena. Istina je da je sistem teleglasanja doveo do ove promene, za razliku od starog sistema glasanja nacionalnih žirija. Na primer, u vreme kada su nacionalni žiriji dodeljivali poene, glasanje je bilo dobrim delom politički motivisano, što je u pitanje dovodilo opravdanost takmičenja. U preliminarnom takmičenju za Evroviziju 1993. održanom u Ljubljani, u kome se sedam istočnoevropskih zemalja takmičilo za tri slobodna mesta u finalu Evrovizije, Bosna i Hrvatska su jedna drugoj dale najmanje poena, iako su to bile jedine dve zemlje koje su pevale na istom jeziku.

Corry Brokken pobedila je na Evroviziji 1957. godine

U finalu 1993, Bosna (koja je prošla predkvalifikacije u Ljubljani uprkos niskim hrvatskim poenima) dobila je glasove šest zemalja, od kojih je samo tri učestvovalo i naredne godine: sve su sledeće, 1994. godine, dobile veliki broj poena od bosanskog žirija.

Maroko je 1980. (jedine godine kada je Maroko učestvovao na Evroviziji), 12 poena dodelio Turskoj. Tokom osamdesetih godina prošlog veka Turska je imala običaj da veliki broj poena dodeljuje delimično muslimanskoj Jugoslaviji. Početkom devedesetih kolale su i glasine o glasačkim sporazumima između pojedinih zemalja: posmatrajući rezultate glasanje iz sredine devedesetih kada su Hrvatska i Malta međusobno razmenjivale veliki broj poena, čini se da se ove glasine nisu u potpunosti neosnovane.

(old_image)
Planetarno poznata grupa Abba pobedila je 1974. godine

Politička dimenzija Evrovizije i dalje postoji.

Dok muslimanske zemlje severne Afrike i Bliskog istoka jesu članice ERU, ipak ostaju nezainteresovane za Evroviziju, uglavnom zbog učešća Izraela na ovom takmičenju.

Godine 2006. najavljen je debi Libana, čak je izabrana i pesma koja će ga predstavljati - Quand tout s’enfuit - na francuskom, ali na kraju je Liban odustao uz obrazloženje da ne može da prenosi nastup izraelskog izvođača, odnosno nastup države koju ne priznaje.

Teleglasanje je, međutim, glasanju dalo jednu sasvim novu dimenziju. S jedne strane, zemlje s velikom dijasporom u inostranstvu imaju veliku prednost. Turska se od 2004. svaki put našla u finalu i redovno dobija veliki broj poena od Nemačke i Francuske. Srbiji je zajemčen veliki broj poena od Švajcarske i Austrije. Jermenija je učestvovala dva puta ali je oba puta bila među prvih deset, dobivši veliki broj poena od Francuske pa čak i od rivalske Turske u kojoj živi veliki broj Jermena.
Zapravo, političko neprijateljstvo se drobi među stanovništvom na teritorijama koje bi trebalo da budu rivalske. Ovo je slučaj sa bivšim jugoslovenskim republikama kao i sa Irskom i Ujedinjenim Kraljevstvom, na primer.
S druge strane, veliki broj poena koji susedne zemlje međusobno menjaju ne može se objasniti samo političkim razlozima. Muzički ukusi su kulturološko sličniji u zemljama sličnih tradicija. Zvuči logično da je pesma koja je teleglasanjem pobedila na norveškom nacionalnom izboru, na primer, dopadljiva i Šveđanima, dok je udaljenim Gruzijcima potpuno strana.

(old_image)
Selin Dion je 1988. godine pevala za Švajcarsku  

Tradicionalno istočne i južnomediteranske zemlje muzički imaju sklonosti ka dramatičnim baladama dok ih britanska publika u potpunosti zanemaruje u korist površnih brzih pop pesmica, po uzoru na poznate bendove poput Westlife i Take That.

Rumunski snažni baladni duet Tell Me Why, na primer, dobio je veliki broj poena od Rusije, Grčke, Kipra, Izraela, Makedonije, Španije i Francuske 2002. godine, ali vrlo malo poena od ostalih zemalja. Slično tome, daljina neke zemlje čini manje poznatim, i samim tim, manje verovatno omiljenim teleglasačima. Estonija je Srbiji dala samo jedan jedini poen za četiri godine (2004.) što se ne može objasniti političkim razlozima ili muzičkim ukusima koliko kulturnim nepoznavanjem.

Željko Joksimović slavi prolazak u finale - Baku  2012.

Srećom, uprkos nesavršenostima glasačkog sistema, jedna pesma ne može da pobedi ukoliko nije opšteprihvaćena od strane većine glasača. Za pobedničku pesmu glasaju skoro svi, osim možda pet do šest zemalja, što znači da regionalni savezi u najboljem slučaju mogu obezbediti dobar plasman. Dobar primer je Malta, koja se ne može optužiti da ima bilo kakve posebne “prijatelje” u Evropi: u poslednjih petnaestak godina, Malta se tri puta našla među tri prvoplasirane zemlje.