Godišnjica rođenja Desanke Maksimović i Rastka Petrovića

Desanka Maksimović je rođena 16. maja 1898. u Rabrovici kod Valjeva, detinjstvo je provela u Brankovini gde je njen otac bio seoski učitelj. Gimnaziju je završila u Valjevu, a studije svetske književnosti i istorije i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Od 1959. je bila dopisni a od 1965. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Vrhunac njenog pesnickog stvaralastva je zbirka “Tražim pomilovanje”. Najčešći motivi su ljubav, mladost i vedrina, strahovi i sumnje. Pesma “Krvava bajka”, u kojoj je opevana tragedija đaka kragujevacke gimnazije, spada među najpotresnija svedočenja o zločinima u Drugom svetskom ratu.
Objavila je oko 50 zbirki pesama, a pisala je i priče, za decu i odrasle. Prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu “Misao”. Maksimović je prevodila poeziju sa francuskog, ruskog, slovenačkog, bugarskog i drugih jezika.
Njene pesme su prevođene na više jezika, ali i nagrađene Vukovom nagradom, Njegoševom nagaradom, dva puta Zmajevom nagradom i mnogim drugim.

Preminula je 11. februara 1993, a zimus su se navršile su dve decenije od njene smrti.

Vlada Srbije je 2013. godinu proglasila godinom Desanke Maksimović
tokom koje se održavaju različite manifestacije, a planirano je i da bude izdata poštanska marka, kao i zlatnik i srebrnjak s njenim likom.
Povodom Desankine godišnjice u Vrnjačkoj Banji, od ove godine svakog 16. maja na njen dan rođenja biće organizovana manifestacija “Na Desankin dan”.
Nekoliko dana posle smrti pesnikinje, 1993. je Vlada Srbije je donela odluku o osnivanju Zadužbine Desanke Maksimović, a iduće godine ustanovljena je književna nagrada “Desanka Maksimović”.
Spomenik Desanki Maksimović u Valjevu podignut joj je još za života, što nije odobravala. Spomenik u Beogradu, u Tašmajdanskom parku, otkriven je u leto 2007. godine.

Godišnjica rođenja Rastka Petrovića



Rastko Petrović je rođen 16. maja 1898. u Beogradu
, kao deveto dete istoričara Dimitrija i učiteljice Mileve Petrović. Bio je mlađi brat slikarki Nadežde i Zore, koje su kasnije pomagale njegovo školovanje.


Jedan je od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika posle Prvog svetskog rata.
U ratu je, sa srpskom vojskom, prošao albansku golgotu, posle čega je poslat u Francusku, gde je u Parizu diplomirao prava.

Od 1923. je u diplomatskoj službi
– radio je u Rimu, zatim u Vašingtonu, gde je umro 1949. godine. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. godine i sahranjeni u porodičnu grobnicu na Novom groblju u Beogradu.
Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama “Otkrovenje” najznačajnije je delo srpske poezije između dva svetska rata.

Pisao je i putopise s putovanja u Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu “Dan šesti”. Ostala dela su mu: roman “Burleska gospodina Peruna boga groma”, lirska proza “Ljudi govore”, putopis “Afrika”, drama “Sibinjanke”.
Roman “Dan šesti” smatra se jednim od najdramatičnijih i najfantastičnijih štiva u evropskoj književnosti o Prvom svetskom ratu.

Spomen-muzej Rastka i Nadežde Petrović u Ulici Ljube Stojanovavića, u Profesorskoj koloniji u Beogradu, bio je otvoren za javnost 1975. godine, ali je zatvoren 11 godina kasnije zbog loših mikroklimatskih uslova i nedostatka finansijskih sredstava za temeljniju obnovu zgrade. Predmeti i umetnička dela prebačeni su u depoe Narodnog muzeja u Beogradu.

(Izvor: Tanjug, 24 sata)