Bankari smislili način da naplate kredite na vreme: Za kašnjenja u otplati rate penali od 20 odsto

Prema rečima bankara, njihovi klijenti koji dođu u situaciju da ne mogu da plate obavezu ne ignorišu problem, već traže način da im se dug prolongira ili samo da plaćaju kamatu, a posle godinu do dve i glavnicu.

Zakon o zateznoj kamati stupio je na snagu krajem prošle godine, a njime je ukinut model obračuna kamate na kamatu, što je ranije bio slučaj i što je one što kasne dovodio u nezavidnu situaciju.

Slavica Đorđević, član Izvršnog odbora Komercijalne banke, za „Blic” kaže da banka obračunava zateznu kamatu u skladu s tim zakonom.

Kašnjenje smanjuje novo zaduživanje

Glavni razlog, osim toga što ne žele da plaćaju penale, jeste i beleženje docnje u izveštaju Kreditnog biroa, a koji banke zahtevaju prilikom svakog odobravanja kredita, kreditne kartice ili dozvoljenog minusa. Sa svakim kašnjenjem građanima se umanjuje mogućnost da se ponovo zaduže. Izveštaji Kreditnog biroa čuvaju se tri godine.

Konkretno, to znači da na potraživanja u dinarima banka primenjuje trenutnu visinu referentne kamatne stope NBS koja iznosi 11,25 odsto godišnje, uvećano za osam procentnih poena na iznos potraživanja. Zaduženja vezana za evro građani izmiruju u dinarskoj protivvrenosti po srednjem kursu na dan uplate, a u iznosu kamatne stope od 0,5 odsto koju primenjuje Evropska centralna banka uvećanu za osam procentnih poena – kaže Đorđević.

Zakon dozvoljava da u slučaju da kada je cena kredita iskazana kroz nominalnu kamatnu stopu manja od zatezne kamate, banka tu kamatnu stopu može da obračunava za penale zbog kašnjenja. To je slučaj u Eurobanci gde su za kredite, kartice i dozvoljeni minus zatezne kamate iste kao i nominalne.

Na taj način, banka sebe štiti da ne dođe u apsurdnu situaciju prema dužniku da mu je manja cena kad kasni u izmirivanju obaveza nego kad redovno plaća.

Izvor: Blic