Porazno: Odrasli u Srbiji imaju sve manje zuba
Posle 2006, kad je stomatološka služba isključena iz državnog sistema finansiranja, u najtežu situaciju je dovedeno radno aktivno stanovništvo, izjavila je za Tanjug pomoćnica direktora Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda dr Irena Dželetović Milošević.
Deo stanovništva u dobnoj grupi od 25 do 65 godina ostao je nepokriven ovim vidom obavezne zdravstvene zaštite i mnogi su primorani da se odreknu zubarskih usluga ako nemaju novca, rekla je ona i dodala da često nemaju ni vremena, pa kod stomatologa odlaze samo kad zub zaboli.
Stručna preporuka je, međutim, da se na preventivne preglede ide jednom u šest meseci.
Najviše stradaju građani koji nemaju novca da odu ni u državnu ni u privatnu ordinaciju, a ne prelaze cenzus propisan za socijalno ugrožene, ocenila je dr Dželetović Milošević.
Ističući da je stomatologija jedan od najskupljih segmenata zdravstvene zaštite i da bi baš zato trebalo ulagati u preventivu, ona je dodala da je to preveliki zadatak za desetkovane stomatološke službe u domovima zdravlja.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje iz decembra 2012, od ukupno 108.036 zaposlenih u zdravstvu Srbije, broj ugovorenih stomatoloških radnika iznosi svega 3.846, što čini 3,6 odsto svih radnika pod ugovorom.
Zahvaljujući velikim naporima zubara u domovima zdravlja, sve više dece je obuhvaćeno preventivnim zdravstvenim programima, dok su u školama bombardovani preventivno-profilaktičkim merama koje su vezane za oralno zdravlje, rekla je dr Dželetović Milošević.
Ona je istakla da nema zvaničnih novih podataka o oralnom zdravlju školske i predškolske dece i mladih, ali se procenjuje da su te mere već počele da daju rezultate.
S druge strane, stariji od 65 godina u domove zdravlja najčešće dolaze zbog totalnih proteza koje su za njih besplatne, rekla je dr Dželetović Milošević i podsetila da je poslednje istraživanje zdravlja stanovništva Srbije iz 2006. pokazalo da među najstarijima ima više od 40 odsto bezubih. Procena je da će taj procenat da raste, pre svega zbog pada životnog standarda.
Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" ocenili su da oboljenja usta i zuba, "koja su neraskidivi deo opšteg zdravlja, nisu u dovoljnoj meri prepoznata kao javno-zdravstveni problem" i da bi bilo neophodno veće ulaganje "u sveobuhvatnu prevenciju koja je najisplativiji, najjednostavniji i najkvalitetniji način zaštite oralnog zdravlja".