Nema presude, Simoviću opet suđenje

Traženo je da se u nastavku suđenja saslušaju Luka Bojović i Vladimir Milisavljević, koji se nalaze u pritvoru u Španiji, zatim veštaci ali i da se pribave pojedini dokazi koji nedostaju. Datum nastavka suđenja nije određen zbog toga što se ne zna kada će i kako Bojović i Milisavljević biti saslušani.

Predsednik sudskog veća Velimir Lazović rekao je u Okružnom zatvoru u Beogradu, gde je presuda Simoviću trebalo da bude izrečena, da je odlučio da ponovo otvori dokazni postupak kako bi se saslušali Vladimir Milisavaljević i Luka Bojović jer je njihovo svedočenje bitno zbog provere iskaza svedoka Sretka Kalinića i njegove umešanosti u ubistvo Vukojevića.

On je dodao da još nije utvrđeno kako će oni biti saslušani – da li putem video linka ili na neki drugi način.

Podsetimo, Bojović i Milisavljević se nalaze u ekstradicionom pritvoru u Španiji i čekaju izručenje Srbiji, ali pošto se protiv njih i u Madridu vode krivični postupci, datum njihovog izručenja ne čini se da će biti u skorije vreme.

Simoviću je optužen za ubistvo svedoka-saradnika Zorana Vukojevića Vuka, 3. juna 2006. On inače već izdržava kaznu zatvora u požarevačkoj “Zabeli”, zbog devet ubistava i tri otmice koja je izvršio kao pripadnik “zemunskog klana”, kao i zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića.

Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je sudu da Simovića osudi na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora zbog ubistva Vukojevića iz osvete i korustoljublja, dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu.

Simoviću se na teret stavlja teško ubistvo jer je Vukojević bio svedok saradnik u procesu za ubistvo Đinđića, odnosno prihvatio je da svedoči protiv ostalih pripadnika zemunske grupe, a što je dovelo do otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela koja su počinili.

Tužilaštvo smatra da je Simović ubistvo izvršio i iz koristoljublja, jer je hteo da prisvoji deo novca koji se nalazio kod Vukojevića.

Simovićeva odbrana je tražila oslobađajuću presudu jer smatra da nije dokazano da je on ubio svedoka saradnika, dok je sam optuženi, koji od početka procesa negira ubistvo Vukojevića, za tu likvidaciju optužuje Sretka Kalinića, takođe pripadnika “zemunskog klana”.

Ubistvo Vukojevića je bilo prvo ubistvo nekog svedoka saradnika u Srbiji, a najavljena presuda će biti prva sudska odluka za takav zločin.

Simović je ranije priznao da je u stanu u Novom Beogradu, u kojem se krio tokom višegodišnjeg bekstva, skrivao oružje, ali da to oružje nije bilo njegovo, već Zorana Povića Pove, koji je nastradao prilikom likvidacije Vukojevića.

U stanu u kom je uhapšen Simović pronađeni su revolver “Smit i Veson”, automatska puška sa municijom, ručna bomba, kao i municija za magnum 357 kojim je izvršeno ubistvo Vukojevića.

Vukojević je bio šef obezbeđenja vođe “zemunskog klana” Dušana Spasojevića, koji je posle ubistva premijera Đinđića pristao da sarađuje sa tužilaštvom i dobio status svedoka-saradnika u procesu za taj atentat, kao i u procesu protiv “zemunskog klana”.

Vukojević je status saradnika dobio 2003, ali je kasnije došao u sukob sa Jedinicom MUP-a Srbije za zaštitu svedoka, posle čega je izašao iz programa zaštite.

Prema optužnici, Simović koji je u to vreme bio u bekstvu, zajedno sa Povićem i više NN lica sačekao je Vukojevića ispred kuće u Zemunu u ulici Dragana Rakića 16.

Oni su ga savladali, ubacili u kola i odvezli na auto put Beograd-Šid, gde mu je Aleksandar Simović zadao više udaraca tupim predmetom u glavu, a potom pucao u njega iz magnuma kalibra 357 mm i pogodio ga u predelu glave grudi i vrata. Mrtvog Vukojevića je zapalio i njegovo telo ostavio pored puta.

Prilikom te otmice i komešanja koje se dešavalo u automobilu, Pović je ranjen, ali su ga ostali prevezli u Urgentni centar gde je preminuo.

Aleksandar Simović je mlađi brat Miloša Simovića koji je uhapšen u junu 2010. posle sedam godina bekstva. Aleksandar je uhapšen 25. novembra 2006. godine u stanu u ulici Milentija Popovića 35 u Novom Beogradu. Sa njim je tada bila supruga Zorana.

Izvor: Beta, Tanjug, B92