Per aspera, al’ astra ni u tragovima V

Sve vam je jasno već iz samog citata. Upornost, upornost, upornost. I kada već postane sumanuto – još upornosti! Da vidimo sad još nekoliko načina kako uspeti u neuspehu pomoću upornosti:

„Ćao lutko! Vidim, kupila si Malog princa, Plavi čuperak i Pipi dugu čarapu. Znači da si i dalje devojčica u duši! To je super. Hoćeš da dođeš kod mene, da se igramo mame i tate? Kako to misliš, da se igram tate sa mamom svojom?“

„Ćao, mačko! Šta radiš? Kako si? Hoćeš da dođeš kod mene, da gledamo malo prenos ovog američkog uragana na tv-u? Nudim ti 3D efekat pravog uragana u krevetu! Kako to misliš, da ga duvam?“

„Bok stara! Kaj delaš navečer? A čuj, mogla bi navratit' da ti pokažem svoj čvrsnik? Mogla bi ga i pipnut', ali samo iz moje ruke. Kak to misliš, moja mama neka ga pipne?“

„Ćao, mače! Šta imaš na se… ovaj, šta imaš u planu za večeras? Mislio sam ako hoćeš da navratiš, da se malo družimo. Imam tu nekog alkohola, pa možemo da popijemo nešto i zatim izdignemo naše poznanstvo u neslućene visine i raspalimo ljubavni plamen do danas neznan ljudskoj vrsti. Kako to misliš, da se polijem tim alkoholom i zapalim?“

„Ćao, lutko! Deluješ mi kao devojka koja voli šarmantne, inteligentne, zgodne, duhovite, samopouzdane muškarce sa rešenim stambenim i drugim materijalnim pitanjima. Ali nisam ni ja loš, uveravam te.“

„Ćao mačko! Šta radiš večeras? Da li si za nešto slatko? Ne, nisam mislio da te vodim u poslastičarnicu. Kako kako? Pa lepo – JA sam sladak heheh… kako to misliš, kao grejpfrut? Ali, grejpfrut je gorak… gle, prekide se veza.“

„Ćao, lutko! Šta jedna tako mlada, sisata, guzata devojka sa napućenim sočnim usnama, sa prenaglašenom šminkom, u mini suknji i čarapama sa halterima radi sama noću, pored autoputa? Kako to misliš, radiš? Gde, u prodavnici na benzinskoj pumpi, pa si na pauzi? Ne razumem. Kako to misliš, da odjebem i da vozim dalje?“

„Ćao, lutko! Ti ono beše knjigovođa, je l' da? E odlično! Imam posao za tebe! Nakupovao sam neke silne knjige na poslednjem Sajmu, pa ako bi htela da dođeš kod mene, da ih malo pospremiš? Imam i uniformu za tebe. Francuska sobarica, naravno. Kako to misliš da ti se rasknjižim sa veze momentalno?“

„Ćao, lutko! Šta radiš? Aha. Lepo. Jesi li za neku kaficu? Čekaj! Moram da te upozorim: bolje nemoj da me odbiješ. Kako to misliš zašto? Pa zato što nije lepo slušati rasnu muškarčinu kako cvili. Eto, zato. Kako to misliš da otpuzim nazad u svoju kućicu?“

„Ćao mačko! Malo sam te pratio po biblioteci i vidim da volimo slične knjige. Mogli bismo malo bolje da se upoznamo, da ne budemo više Stranci? Šta misliš o tome da započnemo malo taj Proces? Kako to misliš, Idiot sam i Kockar? Kako to misliš, da odlepršam kao Galeb Džonatan Livingston?“