Silikoni u usnama - Prestiž ili blam!?

A onda je usledila „Era Kineza“, u prevodu, kupiš sve što poželiš za male pare. Uključujući i silikone.

I tako se, nešto što je svojevremeno koštalo kao dobrodržeći Golf 2, odjednom našlo na grupnim popustima. Silikoni su postali i više nego pristupačni, što je dovelo do njihove masovne ekspanzije i horde devojaka sa glupo-začuđenim izrazom lica.

U međuvremenu se promenilo poimanje lepote i atraktivnosti: icrtane obrve, silikonske usne, plastične nokte i nadograđenu kosu zamenio je prirodni izgled – prirodan do granice zapuštenosti. Devojke su masovno počele da docrtavaju obrve, skidaju klipse i puštaju svoju kosu da raste. A potom i da vade silikone.

Kako se uopšte desila armija “duck face” devojaka? Koga kriviti, njih ili hirurge? Za početak, treba naglasiti da su se šprica i silikona latili, osim kompetentnih ljudi, i oni sa srednjom kozmetičkom školom.

- Mislim da je krivica obostrana, ali više na strani hirurga. Devojka ima pravo na svoju želju i estetski sud, ali je plastični hirurg taj čija reč treba da bude poslednja, koji treba da joj sugeriše izgled u okviru njene konfiguracije lica i važećih, opštih, estetskih kriterijuma, a ne da se obraduje još jednoj "mušteriji" kojoj će ubrizgati veliku količinu filera – kaže Igor Maljković, plastični hirurg.

I tako smo od “skupih” i atraktivnih devojaka odjednom dobili “jeftine i plastične”. Tragedija je umnogome veća, što prevelikim dimenzijama nisu dobile na lepoti i aktraktivnosti, već asocijaciju, za koju verujemo da nisu želele da proizvedu.

- Privlačnost koje su želele da proizvedu ima isključivo seksualnu konotaciju, jer tim prenaglašavanjem sigurno ne misle da istaknu intelekt. Takvu devojku posmatram kao nekoga sa viškom para i manjkom ukusa, što i nije retka pojava danas (ne samo u oblasti estetske hirurgije, već inače), a o “splavarskoj estetici” ne mislim ništa dobro i želim joj da potone zajedno sa splavom na kome je i dojahala, kaže Ognjen Šestić, književnik, kolumnista i aforističar.

Međutim, prevelike usne same po sebi ne bi bile toliko strašne, da u međuvremenu nije dolazilo do deformacije. U najvećem broju slučajeva silikoni bi posle nekog vremena “popucali”, i usne bi izgledale kao da imaju čvorove u sebi. Ove promene su se mogle uočiti i na usnama nekih poznatih ličnosti, koje su očito, bile klijenti “jačih” hirurga. I tako je došlo do masovne pomame vađenja silikona.

Ali, kao što kaže stara narodna, “dala baba dinar da uđe u kolo, a dva da izađe”, proces odstranjivanja silikona iz usana je daleko teži od implementiranja.

Proces se ispostavio mnogo teži, bolniji i komplikovaniji nego što se pretpostavlja, a vrlo su retki hirurzi koji bi se usuđivali na isti, iz razloga što su minimalne šanse da usne izgledaju kao nekad (u najvećem broju slučajeva, zbog stradanja prirodnog tkiva potrebno je dodatno popunjavanje hijarulonom).

Čak se spekuliše da je red kod onih koji umeju dobro da izvedu ovu intervenciju čak godinu dana.

Šta raditi ako ste žrtva nestručnog hirurga, a vaše usne izgledaju kao pijavice izujedane rojem pčela?

Za početak, raspitajte se ko dobro radi ove intervencije, pažljivo odaberite hirurga, jer je u pitanju veća promena nego kada ste ubrizgavali silikon. Insistirajte da vidite “pre i posle” fotografije, uporedite metode i cene više njih, a pre svega toga odgovorite sebi na pitanje “šta želim da postignem ovim”.

Devojkama koje su imale ovu intervenciju najteže pada što posle postoperativnog perioda usne izgledaju neuporedivo manje, te se mnoge odlučuju za ubrizgavanje hijarulona.

Ukoliko i dalje želite veće usne, odlučite se za injekcije hijarulona, jer se time povećava prirodni volumen usana, bez deformacije prirodnog oblika i isticanja nazolabijalne linije (majmunski efekat). Posle nekog vremena, između šest i 12 meseci hijarulon se “povlači”, ali ostaje nešto lepši oblik usana, tako da se možete ponovo odlučiti za njega ukoliko vam se dopada kako vam je stajalo.

A ako povećanjem usana, kao navedene devojke, želite da dobijete atraktivnost, seksepil i pažnju muškog roda, biće da da vam je potrebna pomoć nekog drugog medicinskog radnika, a ne hirurga.

Izvor: Sonja Martić, BlicŽena