Ustavni sud: Overa knjižice i bez izbora lekara (za sada)

Sud je od Narodne skupštine zatražio da se u roku od 60 dana izjasni o osam spornih ustavno-pravnih pitanja, među kojima i da li se izbor izabranog lekara može tim zakonom propisati kao obaveza.

Ustavni sud je analizom inicijativa za ocenu ustavnosti i odredbi koje se njima osporavanju “ocenio da njihovom primenom mogu nastupiti neotklonjive štetne posledice po jedno od najvažnijih ljudskih prava i zaključio da je do donošenja konačne odluke o oceni ustavnosti navedenih odredaba nužno obustaviti dalju primenu pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu tih odredaba”, navodi se u odluci objavljenoj na sajtu suda.

“To znači da se, do donošenja odluke Ustavnog suda u tom predmetu neće primenjivati odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima je propisano da se naknadna overa isprave o osiguranju, odnosno zdravstvene kartice, odnosno posebne isprave o korišćenju zdravstvene zaštite može izvršiti pod uslovom da je osigurano lice izvršilo izbor izabranog lekara u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona”, precizira Ustavni sud.

Obustavljena je i primena dela iste odredbe “da ako osigurano lice ne izvrši izbor izabranog lekara u roku od šest meseci od dana sticanja svojstva osiguranog lica u skladu sa ovim zakonom, ima pravo samo na pružanje hitne medicinske pomoći do momenta izbora izabranog lekara u skladu sa ovim zakonom”.

Od Skupštine traži da se izjasni da li se izbor izabranog lekara može ovim zakonom propisati kao obaveza, odnosno kao uslov za uživanje prava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, s obzirom da se doprinosi uplaćuju unapred i da je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti garantovano pravo osiguranom licu da slobodno bira zdravstvenu ustanovu i lekara kod koga će ostvariti pravo na zdravstvenu zaštitu.

Sud pita Narodnu skupštinu i da li postoji “objektivno i razumno opravdanje” da se osiguranom licu, uskrati (ograniči) pružanje zdravstvene zaštite u obimu koji odgovara obimu plaćene zdravstvene usluge i koja mu je neophodna s obzirom na njegovo zdravstveno stanje, samo iz razloga što nije izvršilo izbor izabranog lekara.

Da li se osiguranik koji ne izabere izabranog lekara u suštini kažnjava, odnosno lišava mogućnosti korišćenja usluga zdravstvene zaštite, te da li je takvo propisivanje u skladu Ustavom, a posebno sa principom proporcionalnosti.

“Naime, pitanje je da li se sloboda izbora izabranog lekara na ovaj način transformiše u dužnost izbora, čije se ne vršenje “strogo kažnjava” i da li se neizvršavanje te obaveze (dužnosti) moglo sankcionisati na drugi način, odnosno manjim obimom ograničenja prava na zdravstvenu zaštitu”, pita sud skupštinu Srbije.

Da li je ustanovljeno zakonsko ograničenje Ustavom zajemčenog prava građana na zaštitu zdravlja, u skladu sa ciljevima i svrhom zdravstvene zaštite na čije postizanje se obavezala naša zemlja i na međunarodnom planu-ako se osiguranicima bez izbora lekara obezbeđuje samo pravo na hitnu medicinsku pomoć (čime im kako stoji u mišljenju Narodne skupštine “nije ugrožen život”), a ne pravo na pružanje adekvatne zdravstvene usluge koja je inače pokrivena uplaćenim obaveznim doprinosom za zdravstveno osiguranje.

Da li su osporenim odredbama Zakona osigurana lica koja nisu izabrala lekara, dovedena u bitno različit položaj u odnosu na ostala osigurana lica, protivno principu jednakosti propisanog Ustavom i Evropskom konvencijom.

Ustavni sud pita i da li je ovlašćenje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da osiguranicima naknadno ne overi zdravstvenu ispravu ukoliko ne izaberu lekara i time ne potvrdi njihovo pravo na korišćenje unapred plaćene zdravstvene usluge, u skladu sa osnovnim načelima zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa.

Da li propisani uslovi, s obzirom na posledice, prevazilaze ciljeve koji se žele postići u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu u sistemu izabranog lekara i da li se osigurana lica bez izabranog lekara mogu u suštini dovesti u položaj lica za koja se doprinosi uopšte ne uplaćuju – jer se i jednima i drugima pruža samo hitna medicinska pomoć, zapitao je sud.

Pored toga od Skupštine traži da se izjasni da li se osporenim rešenjima obezbeđuje jedinstvo pravnog poretka Republike Srbije u oblasti zdravstvene zaštite, odnosno da li se i osporenim odredbama Zakona dovode u pitanje osnovna načela zdravstvene zaštite i prava osiguranika utvrđena ovim Zakonom kao i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

Ustavni sud konstatuje da zakonom ustanovljena zaštita javnog interesa ne može biti obezbeđena na štetu drugog interesa, već se mora naći odgovarajući balans.

(Izvor: Tanjug, Blic)