Džo Satrijani: Pravom umetniku se ponekad posreći i komercijalni uspeh
Unstoppable momentum najbolje je kotiran, još od albuma The Extremist iz 1992. godine, našao se na 42. poziciji Bilbord 200 liste. Da li ste zadovoljni uspehom i kako je bilo raditi na ovom albumu?
Veoma sam srećan kad vidim da je neki moj projekat tako dobro primljen i da veliki broj ljudi uživa u njemu. Bilo je veoma zabavno raditi na ovom albumu i svirati ga uživo.
Vaš prvi singl sa novog albuma Door to the summer mogao je bez problema da se nađe i na vašem četvrtom albumu, The Extremist. Prethodni albumi predstavljani su singlovima koji su više za prave ljubitelje gitare. Da li to znači da ste se vratili komercijalnom zvuku, pogodnijem široj publici?
Da, ali ne razmišljam ja o tome kad radim na albumu. Ponekad mi se posreći, pa album koji stvaram savršeno se ukolopi sa ukusom široke publike i, kad se to desi, naravno da probamo da iskoristimo situaciju . Ali nije moj posao da jurim popularnost, moje da se koncentrišem na to da budem što bolji umetnik, a to što mi se s vremena na vreme posreći, to je super.
Da li znate da je gitara najpopularniji instrument među maladim umetnicima u Srbiji?
Ne, nisam znao to, ali mi je jako drago da to čujem.
Najveći uticaj na srpske ljubitelje gitarskog zvuka imali su vaši prvi albumi Surfing With The Alien, Flying in a Blue Dream, The Extremist… Da li će publika u Beogradu imati prilike da čuje hitove sa ovih albuma?
Apsolutno! Naša set lista uključuje i omiljene pesme naših fanova za koje su glasali na mom sajtu. I tu su naravno mnogi stari hitovi – Surfing, Flying in a Blue Dream, Summer song…
Čućete stare hitove, pesme sa novog albuma, naravno, ali sviraćemo i stvari koje inače ne sviramo, volimo kad je naš koncert uzbudljiv i “svež”.
Da li više koristite overdrajv ili distorzije?
Koristim distorziju više nego overdrajv. Zbog vrste muzike koju sviram, moram da budem precizniji i upečatljiviji. Veći deo publike ne razume razliku, ali mi, koji se bavimo ovim poslom, znamo koliko je velika .
Na koncertima po dva sata sviram solo i rif i, kako gitra mora da nadjača bend, distorzija mi je draža. Međutim, poslednje dve godine koristim Maršal pojačalo urađeno za moje potrebe, koje ima četiri kanala i tri različita drajv moda, pa mi to omogućava da lako menjam overdrajv i distorziju i to koristim tokom nastupa.
Da li ste vi i Stiv Vaj zaslužni za popularizaciju Ibanaz gitare u svetu gitarista?
Stiv je zaslužniji, on je prvi počeo da koristi Ibanaz i u saradnji sa njima doneo je mnogo inovacija u načinu na koji oni prave gitare. On voli ravne gitare, sa tankim vratom, takođe je i predstavio monkey grip – to su velike inovacije. Ja preferiram vintidž, pa sam otišao na drugu stranu i vratio zvuk gitare koji se oslanja na 50-te i rane 60-te - bez rupa u gitari, zadržao sam 6 žica, moj stil zahteva čistiji ton i upečatljiviji vibrato.
Tokom ove ture sviraćete u više od 70 gradova širom Amerike i Evrope. Šta planirate nakon toga? Možda novi album ili svirke sa Chicken foot?
Verujem da ću se do kraja godine ujediniti sa Semijem, Majkom i Čedom i da ćemo početi da radimo na albumu i novoj turneji u 2014. godini. Voleo bih da napravim produženu turneju i dovedem Chicken foot u Evropu, to bi bilo zabavno.
Da vas očekujemo onda i u Beogradu?
Ja se iskreno nadam.