Surova današnjica – Tata, mogu li da kupim sat tvog vremena!?

Čovek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan. Na vratima ga je čekala njegova sedmogodišnja ćerka.

– Tata, smem li nešto da te pitam? – reče ona.
– Da, naravno, reci, šta je? – odgovori tata.
– Tata, koliko zarađuješ na sat?
– To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš? – kaže otac gnevno.
– Samo sam želela da znam. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?
– Ako već moraš da znaš, zarađujem 50 evra na sat.
– Oh – reče devojčica zamišljeno i nastavi:
– Tata, molim te, možeš li mi posuditi 25 evra?

Otac je bio besan: ‘Ako je jedini razlog što me pitaš da ti dam 25 evra taj da možeš da kupiš neku igračku ili sličnu besmislicu, onda se okreni i idi pravo u sobu i razmisli zašto si tako sebična. Ja ne radim svaki dan za takve dečije ludorije!

Devojčica je tiho otišla u sobu i zatvorila vrata. Čovek je seo i postao još ljut zbog detetovog pitanja. ‘Kako se usuđuje da me pita takva pitanja samo da bi dobila novac?’ – mislio je otac. Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:
“Možda joj je nešto stvarno trebalo za tih 25 evra… Stvarno ne pita često za novac…” Čovek je otišao u dečiju sobu i otvorio vrata.

– Jesi zaspala, srce? – upitao je.
– Ne, tata, budna sam – odgovorila je ćerkica.
– Razmišljao sam… Možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 evra koje si tražila.

Oh, hvala ti, tata! – bila je srećna devojčica. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukla je snop zgužvanih novčanica. Kad je vidio da ona već ima novac, opet je počeo da se ljuti. Devojčica je polako izbrojala svoj novac i pogledala oca.

– Zašto si tražila još novca, ako ga već imaš? – planu otac.
– Zato što nisam imala dovoljno, a sada imam – odgovori curica.
– Tata, sada imam 50 evra. Mogu li da kupim sat tvog vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim da večeram s tobom.

Otac je bio slomljen. Zagrlio je ćerku i molio je za oproštaj.

Izvor: KURIR