Vatreni Ferguson protiv hladnog Gvardiole

RIM, 26. maja 2009. (Beta-AP) – Kada je Dozep Gvardiola osvojio svoj prvi evropski trofej igrajući za Barselonu, trener Mančester junajteda Aleks Ferguson bio je na početku stvaranja prave fudbalske dinastije, koja je osvojila 11 titula u Engleskoj za 17 godina.

Gvardiola je bio 21-godišnji igrač koji je sa Barselonom osvojio Ligu šampiona na Vembliju, maja 1992. godine, otprilike u isto vreme kada je Ferguson izgubio titulu od Lidsa u poslednjoj sezoni pre stvaranja Premijer lige.

Njihovi putevi nisu se skoro uopšte ukrštali dok je Gvardiola, nekadašnji dečak koji je donosio lopte na “Nou Kampu”, postajao poštovani i uticajni vezni igrač, a Ferguson, mrgudni Škot iz Glazgova, stvarao ekipe koje dominiraju engleskim fudbalom i osvajaju titule.

Tokom 23 godine koje je proveo na “Old Trafordu”, sada 67-godišnji Ferguson osvojio je 25 trofeja, ali glad za uspehom ne deluje nimalo umanjena kod njega. Gvardioli je ovo prva sezona u Barseloni, a sa 38 godina osvojio je dva trofeja – španski kup i prvenstvo, oba u ovoj sezoni.

Njih dvojica će se susresti u direktnom obračunu za najvažniji trofej u evropskom klupskom fudbalu, kada sutra budu igrali Barselona i Mančester junajted u finalu Lige šampiona u Rimu.

“Ljudi stalno govore da postoji velika razlika između iskustva Fergusona i Gvardiole. Iskustvo? Šta je to? Ako ste dobri, dobri ste i sa 35 i sa 65 godina, tako ja to vidim”, rekao je trener Intera Žoze Murinjo.

“Ser Aleksu je ovo treće finale Lige šampiona, a Pepu prvo kao treneru. Ali, kada ste na samom vrhu, osećate se vrlo udobno u ovim trenucima“, rekao je Murinjo.

Ferguson je vodio Junajted u danima Brajana Robsona, Marka Hjuza, Erika Kantone, Roja Kina, Dejvida Bekama, Ruda van Nistelroja i sadašnje postave zvezda kao što su Kristijano Ronaldo ili Vejn Runi, kao i dugotrajne zvezde Rajan Gigs, Pol Skols i Geri Nevil, koji su u timu duže od decenije.

Ferguson je u klubu od 1986. godine i stalno ekipu obnavlja na isti način – kombinacijom domaćih igrača sa zvezdama, dok snaga tima ostaje ista.

Gvardiola je Barselonin čovek od glave do pete. U igrački kadar došao je sa 13 godina kroz akademiju za mlade i skoro celu karijeru je proveu u Barsi, osim nekoliko godina provedenih u Italiji.

U klub se vratio kao trener i doveo je B tim do promocije, što mu je donelo posao u prvom timu. Uprava kluba prepoznala je njegove kvalitete – entuzijazam, posvećenost, skromnost i metodičnost u radu.

Prethodni trener Frank Rajkard delovao je kao da je izgubio kontrolu nad igračima, iako je ekipu doveo do pobede u Ligi šampiona 2006. godine.

“Trener je uveo red iznutra i na terenu. Pre svega, vratio nam je nadu, motiv i samopouzdanje, veru u sebe. Zaslužuje čistu desetku“, rekao je vezni igrač Ćavi Ernandes. 

Visok i mršav, Gvardiola stoji pored terena, često delujući zabrinuto, ali mirno. Onda može da “eksplodira” i počne da viče i maše rukama u besu zbog svojih igrača, protivnika ili sudija.

Ferguson obično sedi na svom mestu, žvaće žvaku tokom meča dok gleda razvoj na terenu. I on ponekad pobesni i istrči sa svog sedišta da grdi igrače, ali se češće ustremi ka sudijama ili njihovim asistentima.

Van terena, njegovi žestoki ispadi prema svojim igračima dobili su nadimak “prerada fenom za kosu”.

“Ser Aleks je čovek duše i srca i ima adrenalina koji svi treba da imamo da bismo bili na najvišem nivou. On je vrhunski trener, a pobeda ili poraz u ovom trenutku njegove karijere neće ga učiniti boljim ili gorim. Imao je sjajnu karijeru. Naravno, ako pobedi sutra, biće najbolji klupski trener u istoriji“, rekao je Murinjo.