Manje plate 10 odsto zaposlenima u administraciji i gubitaškim javnim preduzećima

0

Smanjenja plata i penzija neće biti, sudeći po jučerašnjim, nezvaničnim najavama iz vladajuće koalicije. Ali, kako saznaje „Blic“, bez 10 odsto sadašnjih primanja mogu ostati zaposleni u administraciji i gubitaškim javnim preduzećima koji zarađuju više od 40.000 dinara mesečno.

Iza linearnog smanjenja plata za 10 odsto biće izuzeti zaposleni u prosveti, zdravstvu, policiji i vojsci, saznaje „Blic“. To je predlog jedne od stranaka vladajuće koalicije koji će se danas naći na stolu i o kome je potrebno usaglasiti stavove pre nego što za njih bude zatražena podrška poslodavaca, sindikata i drugih stranaka.

Mera smanjenja plata odnosi se na najmanje 100.000 zaposlenih. Među najvećim gubitašima od javnih preduzeća su Srbijagas, EPS i JAT.

Ta mera bi trebalo da bude zamena za zamrzavanje plata i penzija koje, prema ocenama ekonomista, predstavlja ključ za uspostavljanje ekonomske konsolidacije i smanjenje budžetskog deficita.

Najradikalnije mere biće preduzete prema preduzećima u restrukturiranju i u javnim preduzećima čije dugove plaća država.

Cilj smanjenja troškova je smanjenje deficita na 4,6 BDP, što će se naći u predlogu rebalansa ovogodišnjeg budžeta, a o kome će se poslanici izjašnjavati krajem juna. Zbog toga je neophodno da već naredne nedelje bude postignuta saglasnost oko paketa antikriznih mera. Izvor iz Vlade Srbije kaže za „Blic“ da mere moraju da budu usvojene sledeće nedelje i da će se tada i znati koja se stranka za šta zauzima i šta želi, odnosno da više nema prostora ni vremena za populizam i dodvoravanje narodu.

Do sada niko u vladajućoj koaliciji, ipak, nije spreman da povuče ovaj nepopularan potez, posebno što to pogađa oko dva miliona ljudi, penzionera i zaposlenih u javnom sektoru, čije glasove treba sačuvati bar do predstojećih izbora.

Ekonomisti poručuju da je zamrzavanje plata i penzija ključni preduslov da Srbija smanji budžetske izdatke i izbegne bankrot. Tako tvrdi i Fiskalni savet, a preporučuju i MMF i Svetska banka.

Ako se ništa ne bi uradilo s platama u javnom sektoru, to bi bilo neozbiljno i daleko lošije od toga da se izgubi neki glas na izborima. Plate i penzije su ipak samo pola posla, a druga polovina su kapitalni izdaci, kupovina roba i usluga, ili otplata kredita koja je u ovom trenutku nemoguća“, kaže za “Blic” ekonomista Miroslav Prokopijević.

„Ako želimo aranžman s MMF-om, moramo uvažavati njihovu preporuku i zamrznuti zarade, mada su političke partije sada u nezgodnoj situaciji jer su u predizbornoj kampanji obećavali nešto potpuno drugo. Ipak, treba ići na zamrzavanje plata koje su ekstremno visoke
“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

Izvor: Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.