Pivo novi srpski izvozni proizvod

Po rečima direktora Poslovnog udruženja pivara Srbije i Crne Gore (koje još uvek funkcioniše kao zajedničko) Miodraga Maksimovića, proizvodnja piva ima tendenciju rasta u ukupnom zbiru u poslednje dve godine, dok neke pivare imaju i pad proizvodnje. Primera radi, u 2004. godini ukupno je bilo proizvedeno 4,487.272 hektolitara piva, a u 2005. godini 4,630.311 hektolitara, što je rast od 3,18 odsto. Ipak, najveća proizvodnja poslednjih godina bila je u 2003. kada je ukupno proizvedeno i tržištu isporučeno 4,935.464 hektolitra piva.
U industriji piva danas je zaposleno oko 8.000 radnika. Da je to isplativa proizvodnja govori i podatak da se sve proizvedene količine odmah i prodaju. Inače, sa rastom standarda raste i potrošnja piva. Kod nas je to danas blizu 80 litara po stanovniku, a do pre nekoliko godina nismo trošili više od 50 litara. To dovoljno govori o rastućem trendu potrošnje piva u Srbiji, naglašava Maksimović. Prošle i svih ovih godina, kada je u pitanju proizvodnja piva ubedljivo prvo mesto drži „Apatinska pivara“ koja je u 2005. godini proizvela 1,647.636 hektolitara. U 2005. godini Pivara u Čelarevu proizvela je 959.159 hektolitara, zatim sledi pivara ”Efes Serbia” sa 538.320 hektolitara, Beogradska industrija piva sa 440.252 hektolitara, Jagodina sa 160.103 hektolitra, Valjevo sa 111.528, Zrenjanin sa 41.608, Vršac sa 39.956 i Bečej sa 32.057 hektolitara. U Pivari u Nikšiću 2005. godine proizvedeno je 557.887 hektolitara, a 2004. godine 508.279 hektolitara.

Srbija – tržište u razvoju

Maksimović ističe da Udruženje nema zvanične podatke o proizvodnji u „Pivari MB“, koja nije član Udruženja, ali je evidentno da se nalazi među tri vodeća proizvođača u zemlji. Proizvodni kapaciteti „Pivare MB“ iznose pet miliona hektolitara, što znači da samo ta pivara može da podmiri potrebe domaćeg tržišta. Međutim, kako ističe Vladislava Epifanić, PR menadžer te kompanije, kapaciteti su pravljeni s ozbiljnim izvoznim ambicijama, koje se i ispunjavaju jer se MB pivo izvozi u 15 zemalja sveta. Ako se meri polugodišnji rezultat ove i proteklih godina vidi se da je proizvodnja u 2006. godini imala rast od 7,66 odsto, pa je proizvedeno 2,322.826 hektolitara.
U prošloj godini na kraju juna bilo je proizvedeno 2,157.416, a u 2004. godini to je bilo 2,136.892 hektolitara. Ni u ovim podacima nije uračunata novosadska pivara ”Rodić M&B” pa su ti podaci svakako veći za količinu koja je proizvedena u toj novosadskoj pivari. Prema podacima Udruženja u Srbiji se godišnje potroši oko 5,5 miliona hektolitara piva, a razlika se nadoknađuje iz uvoza, što znači da su uvozne količine male i da ne dostižu 10 odsto domaće proizvodnje. Kada je reč o uvozu i izvozu piva stanje se popravlja u korist našeg izvoza.
Prema zvaničnim podacima Udruženja sada uvozimo godišnje oko 150.000 hektolitara piva, a izvozimo oko 600.000
hektolitara (bez Pivare MB). Prema izvorima iz Pivare MB, ta pivara na strana tržišta plasira trećinu proizvodnje, što znači da je ukupni izvoz srpskog piva skoro dva puta veći i kreće se bar oko milion hektolitara godišnje. To znači da je pivo postalo jedan od značajnijih srpskih izvoznih artikala i da je na putu da dobije i veći značaj u izvozu, tim pre, što vodeći svetski proizvođači, koji su postali vlasnici naših pivara, nameravaju ne samo da poprave i učvrste svoju poziciju na srpskom tržištu, nego i da pojedine robne marke plasiraju na okolna i neka druga tržišta. Pivo se najviše izvozi u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i druge zemlje bivše Jugoslavije. 

Sačuvati domaći brend

Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije ukazuje da se posle otvaranja granica i dolaska stranih proizvođača i novih vlasnika naših pivara, ipak, mora sačuvati domaći brend piva. Jer, naše pivo ide ukorak sa svetskim, kada je u pitanju kvalitet. Primera radi, sve donedavno je samo pivara u Čelarevu proizvodila pivo od domaćeg hmelja. Međutim, poslovna politika svih pivara sada je usmerena u pravcu uvoza hmelja, umesto da se gaji kod nas. Dakle, mi pijemo pivo sa hmeljom iz Bugarske, Češke i Poljske. Kada je reč o hmelju treba istaći da je u Srbiji pre dve decenije bilo 1.500 hektara hmeljarnika, a danas jedva da je ostalo 100 hektara. Nama je godišnje potrebno oko 1.000 tona hmelja i sve se uvozi. Nekada smo proizvodili dovoljno hmelja za sopstvene potrebe i za izvoz. Tada smo pored pšenice, kukuruza, malina na svetskom tržištu bili poznati i po izvozu ove sirovine za proizvodnju piva. Međutim, po rečima direktora Poslovne zajednice za industrijsko bilje u Novom Sadu mr Olge Čurović, sada se vodi drugačija politika, bar kod novih vlasnika pivara pa su hmeljarnici nestali sa naših polja. Poslednji primer je privatizacija Pivare u Čelarevu gde su iskrčeni čak i mladi hmeljarnici podignuti tek pred privatizaciju ovog našeg giganta. Svojinskom transformacijom domaćih fabrika piva i uključivanjem u velike pivarske multinacionalne kompanije, snabdevanje sirovinama je uslovljeno svetskim standardima, ali postavlja se pitanje zašto Srbija ne bi mogla da proizvede hmelj koji je po kvalitetu bar na nivou onog koji se uvozi. Cena hmelja na svetskom tržištu danas se kreće između šest i sedam evra po kilogramu, pa je više nego očigledno da je ta kultura veoma isplativa.

BIP dobra udavača?

Beogradska industrija piva je trenutno jedina pivara u Srbiji bez strateškog partnera. Nakon propalog tendera 2004. godine i gubljenja udela na tržištu u BIP−u se nadaju da će prodaja dela imovine poboljšati šansu pivare na ponovnom tenderu. Generalni direktor BIP Slavoljub Korićanac ističe da je opredeljenje da od sedam fabrika ostanu tri i to fabrika piva, fabrika sokova i fabrika slada u Čačku. Taj deo će se prodavati na kraju kao kapital BIP, dok bi se prodaja ostale imovine nudila ranije, a dobijeni novac poslužio bi za izmirenje obaveza prema državi i regulisanje socijalnog programa. Planirano je da se od prodaje te imovine ostvari 17 miliona evra. Kada je reč o konsolidaciji BIP treba istaći da je 2005. godine smanjen gubitak za 380 miliona dinara, obaveze prema državi su izmirene u iznosu od oko 400 miliona dinara više nego prethodnih godina, a i devizne obaveze prema inostranstvu su smanjene iz sopstvenih izvora za 1,2 milion evra. Sve to u fabrici sa 902 zaposlena odrađeno je bez novih zaduženja, ističe Korićanac. Država je sada većinski vlasnik BIP sa 51 odsto kapitala i tu je još 4.600 akcionara koji raspolažu sa 48 odsto kapitala. (“Pregled”)

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.