Mojevremene priče

0

„U moje vreme“ tek dolazi.

Ognjen Šestić, sredovečni muškarac

Srednje godine:

Kad već možeš klincima da pričaš “ja sam, bre, u tvojim godinama…“, ali još uvek možeš to isto i da čuješ, od starijih. Došavši u te godine, odlučio sam da na vreme pripremim priče za ranu starost, da je ne dočekam nespreman, pa da moram da improvizujem. Evo nekih od njih:

''U moje vreme, kad smo mi bili mladi, nije bilo ovolikih gužvi u gradskom prevozu! Ali mi smo svejedno ustajali kad god uđe neka starija osoba ili trudnica! Iz poštovanja!''

''Ustajemo i mi kad uđe trudnica. Da se ne ispovraća po nama ako je u'vati mučnina. Deda, brate, sad imamo gotivnu odeću, a ne one pulovere i gunjeve koje ste vi nosili.''

''More marš, barabo jedna!''

''U moje vreme noć je trajala samo 4 sata, a mi smo bar pola te noći učili, čitali, usavršavali se… a ne kao vi, lenjivci i lezilebovići, spavate po 12 sati i to dubokim snom, pa učite najviše jedan sat dnevno!''

''U moje vreme, kad smo mi bili mladi, nisu postojali liftovi i pokretne stepenice. Peške smo nosili bračne krevete i trokrilne ormare čak na četvrti sprat zgrade! A ne kao vi, seka perse, jednu pišljivu štamparsku mašinu ne možete da ponesete na 18. sprat bez odmora!''

''U moje vreme, četvrt kile bureka je imalo 500 grama, a pola litre jogurta 0,75 L. A vi, kržljavci, ne možete jednu šolju kornflejksa sa jogurtom da pojedete za doručak!''

''U moje vreme, kad smo mi bili mladi, ništa nam nije bilo teško! Išli smo pešice u školu, 20 kilometara, po kiši, suncu, snegu! I 25 kilometara u povratku! A ne kao vi, metiljavci i pekmezi! Ne možete bre krug oko zgrade da optrčite!''

''Ali, to je nemoguće! Kako 20 kilometara do škole, a 25 u povratku?!''

''Škola je bila na klizištu!''

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.