Patent olovka

0

Znate onaj osećaj kada preturate po starim stvarima i naiđete na staru pernicu. A kada je otvorite iz nje ne izađu samo stare stvari već pregršt uspomena. Drugarica, koja naravno zna da vodim Dobra stara vremena, poslala mi je pre neki dan mms sa slikom upravo patent olovke i napisala …

“Sećaš se kako smo ovom olovkom crtale srca na zadnjoj stranici sveske”.

To je bio trenutni “pljusak” emocija u meni. Ne zbog tih srca, iskreno – više se ni ne sećam ko mi se sviđao na kraju osnovne, već puno emocija zbog sećanja na jedan, pomalo zaboravljeni, period mog života.

Setila sam se i svoje i njene pernice koje su stajale na polovini školske klupe i označavale granicu između naših polovina (nije bilo potrebe jer se nikada nismo svađale, ali to su valjda neka dečija posla), prepisivanja na časovima matematike i engleskog (prvo ja od nje, drugo ona od mene), ćuškanja, bockanja olovkama i rauznih drugih zafrkancija koje prate školske dane.

Sada me je ta jedna olovka podsećala na sve to i taj mms koji mi je stigao preko telefona koji u vreme našeg detinjstva nisu ne samo postojali nego čak bili nezamislivi. Nismo imali telefone da u njima čuvamo poruke, ali smo iamli pernice u kojima su ostale naše misli i uspomene.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.