Ženeva: Priznanje za humanost Srbije u ratu 1885. godine

Srbija je od 1884. do 1885. godine ratovala protiv Bugarske, koja nije imala vojne sanitete, pa samim tim ni mogućnost da njihovi ranjenici dobiju potrebnu medicinsku pomoć. Znajući kakva je situacija u Bugarskoj, Međunarodni Crveni krst je obezbedio neophodnu pomoć za ranjenike. Ali, postojao je jedan problem. Jedini put do Bugarske vodio je preko srpskog fronta.

Međutim, dogodilo se nešto što svet do tada, a ni posle toga, nije video. Srbija je pokazala nezabeleženu humanost kada je na zahtev lekara austrijskog Crvenog krsta, Vlada Srbije odobrila vojnoj komandi da na jedan dan prekine rat.

Dugogodišnji kustos Muzeja medicine Srpskog lekarskog društva prim. dr Budimir Pavlović je istakao da je Kneževina Srbija prvi Zakon o čuvanju narodnog zdravlja donela 1845. godine.

“Zbirka srpskog vojnog saniteta sadrži predmete i dokumenta o svim ratovima koje je Srbija vodila. Za vreme rata protiv Bugarske u okršajima 1884. i 1885. godine Srbija je svoje ranjenike zbrinjavala, a Bugarska tada nije imala organizovan vojni sanitet. U Evropi se prikupljala pomoć i konvoji sanitetskog materijala su bili spremni da to odnesu u Bugarsku, ali se između isprečio front sa srpskom vojskom. Tada se dogodilo nešto što u istoriji nije zabeleženo. Na zahtev lekara austrijskog Crvenog krsta, Vlada Srbije je odobrila vojnoj komandi da za jedan dan prekine rat, otvori liniju fronta i propusti sanitetski materijal koji je iz Beča upućen u Sofiju. Srbija se pridružila apelu iz Evrope i otvorila svoje vojne magacine iz kojih je dala lekove, ćebad, krevete i sav materijal koji je bio neophodan za otvaranje jedne bolnice u Bugarskoj i na taj način pomogla zemlji sa kojom je bila u ratu. Taj momenat se nalazi na slici na kojoj je prikazana primopredaja srpskih poklona bugarskim vojnicima, koja se dogodila kod Pirota. Za ovaj presedan u svetskoj istoriji ratovanja, Međunarodni Crveni krst u Ženevi dodelio je specijalno priznanje Crvenom krstu Srbije, tako da je u holu zgrade ove organizacije postavljena tabla na kojoj je ispisano: „Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine””, istakao je dr Pavlović, koga poznanici smatraju pravom živom enciklopedijom srpske medicine i najvećim znalcem iz ove oblasti.

Interesantna je teza da je Srbija bila prva zemlja koja je demantovala učenje čuvenog dr Roberta Koha, koji je ušao u istoriju zbog pronalaska bacila tuberkuloze i na kongresu u Londonu 1901. godine izjavio da se tog bacila ne treba plašiti.

Tada je na scenu stupio dr Jovan Čokor, koji je na Prvom kongresu srpskih lekara tri godine kasnije pobio njegove tvrdnje i uz pomoć posebnog eksperimenta dokazao da je mleko tuberkuloznih krava i ovaca posebno infektivno za čoveka, tražeći da se iz ishrane isključi nekuvano mleko i sir.

Zabeleženo je da je godinu dana kasnije dr Koh na ovome čestitao dr Čokoru. Dr Pavlović kaže da postoji i prvi dokaz o postojanju HIV virusa jer je dr Kosta Dinić, koji je najpre radio u Belgiji, a zatim je sredinom 19. veka otišao u afričku državu Kongo da bude doktor ljudima koji su bili angažovani na izgradnji železnice, sačuvao zapis da je otkrio dva slučaja koji su verovatno nastali kao komplikacija usled postojanja HIV virusa.

Izvor: kurir