Majstori, majstori (horor priča)

0

Postoji li išta strašnije od zidanja kuće?
Postoji. Kada se stari deo kuće renovira i doziđuje novi.

U tom slučaju potrebno vam je od dva do nekoliko majstora, a svi su po pravilu izuzetno nekompatibilni. Što će reći da, ako majstor Paja za vodovod stanuje u Borči i može da radi samo popodne, jer ga (zlikovci!) ne puštaju da izađe ranije iz državne firme, onda je zidar Stole po pravilu iz Zemuna, ili Malog Mokrog Luga i može da radi između 10 i 13 h, ako nije mnogo sunčano. Ili, ako je majstor Miša za struju sa Vidikovca, onda ste vi iz centra grada i cela stvar je neizvodljiva.


Uglavnom, što se grubih radova tiče, staru šupu sam srušio i raščistio sam, uz malu pomoć svojih prijatelja. (Ne, među njima nije bio Ringo Star, zašto?) Čak smo prebacili normu, jer smo greškom srušili deo spoljnog zida starog dela kuće koji nije bio predviđen za rušenje. A onda su počeli problemi. Da bi se uopšte napravio nekakav plan i dogovor o dograđivanju i renoviranju, trebalo je okupiti trojicu majstora u isto vreme na istom mestu, što je protivno nekom od zakona fizike – nisam siguran tačno kom.

Majstora Mišu (struja) sam jedva uspeo da namolim da dođe u idući ponedeljak u 17 h. Majstor Paja (voda) je obećao da će stići najkasnije do 17:30 h, osim ako se ne sruši pančevački most. Međutim, zidar Stole nije hteo ni da čuje za tako nepovoljan termin, jer je imao neku bitnu tezgu na Dorćolu i nije imao nameru da prekine rad pre 19 h, da iskoristi lepo vreme. Drugi pokušaj telefonske koordinacije završio se tako što sam odustao pred preprekom svadbe kojoj je Paja Voda morao da prisustvuje u subotu. Na moj predlog da razmenimo ideje o terminu sastanka putem mejla, dvojica od trojice majstora su se nasmejali, a treći je pitao šta je to mejl. Posle trećeg pokušaja koji je osujetila matura mlađe ćerke Miše Struje, shvatio sam da tim tempom neću završiti radove ni do Male Gospojine. Nije da sam rokom završetka radova bio vezan baš za taj praznik, ali efektno zvuči. Uglavnom, ideja da ću zimu dočekati sa polusrušenim spoljnim zidom i potpunim haosom unutar starog dela kuće nije mi se ni malo sviđala.

Napisao sam kompjuterski algoritam za dobijanje datuma posete majstora gradilištu u skladu sa njihovim obavezama, sa prioritetima prethodno postavljenim logičkim redosledom – prvo ide Paja Voda, zatim Stole Cigla, pa na kraju Miša Struja. Tako sam, na osnovu unesenih podataka (ženin frizeraj, bratančev rođendan, tastova preslava, rogovi na kući na Dorćolu, registracija automobila, useljenje svastike, raskid sa ljubavnicom) dobio rezultat.

Algoriram je bio precizan i neumoljiv: idealan datum za sastanak sve trojice majstora bio je u subotu, 28.05.2016. A to mi je bilo pomalo kasno. Shvativši da tako neću daleko dogurati, otišao sam u knjižaru i pokupovao nekoliko stručnih knjiga o kućnim instalacijama: „Sam svoj majstor – Vodovodne instalacije, vol. 1: Drži vodu dok šiklja po podu“ i „Struja pec-pec: Uradi sam, čik ako smeš!“. Samo sedam dana kasnije, nisam bio ništa pametniji, ali makar sam ušao u stručnu terminologiju.

Još jednom sam pokušao da namolim majstore da se ipak okupe u ovom fiskalnom kvartalu, pozivajući se na svoje teško detinjstvo koje sam prethodno izmislio i pripremio kao očajnički argument. Uzalud. Ovčije boginje sinovca, rođendan bratanice i poseta bolesnoj tetki druge komšinice bili su preči od mog blagostanja.

Sledećeg jutra postavio sam na Internet oglas da prodajem deo placa na Zvezdari i kuću do pola srušenu, idealnu za kreativan umetnički izraz i praksu studenata arhitekture i građevine, delimično i arheologije. Može i zamena za razno. Bez cimanja, penzioni čekovi stop!

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.