Zbog nemaštine se u Srbiji godišnje ubije 1.300 ljudi

0

U psihijatrijsku bolnicu „Laza Lazarević“ u nedelju je primljen čovek koji je pokušao da se obesi nakon što je ostao bez stalnog posla i mogućnosti da izdržava porodicu. Istog dana, u Valjevu se Radovan Živković polio alkoholom i zapalio zbog dugova banci. Prema podacima policije, u Srbiji godišnje samoubistvo izvrši više od 1.200 osoba, a nemaština je sve češći razlog što ljudi sebi prekraćuju život.

Besparica, gubitak posla, nagomilani dugovi, nemogućnost da se prehrani porodica, školuju deca, plati lečenje – sve češći su razlozi samoubistava u Srbiji.

Obično su, kako kažu doktori, samoubistva nenajavljena, ali su simptomi primetni. Samoubistvima, njihovim razlozima i posledicama se sistemski u Srbiji ne bavi niko. Policija vodi statistiku, ima pregovaračke timove, a u bolnice se primaju oni koji su imali sreću da prežive.

Dežurni lekari i policajci koji izlaze na teren tvrde da je finansijska kriza u poslednje vreme najčešći razlog samoubistva. Slavica Ranisavljev, volonter Centra za prevenciju samoubistva „Srce“ iz Novog Sada, kaže da dnevno prime deset poziva osoba koje su na korak do samoubistva. Ona ocenjuje da se ljudi zbog novčanih problema zatvaraju u sebe. Ne snalaze se u društvu i počinju da budu besni zbog svega. Od besa je, međutim, opasniji osećaj beznađa.

*Besparica pogađa i mlađe i starije generacije. Mladi se osećaju bespomoćno jer nemaju posao, i osećaju krivicu prema roditeljima. Starije osobe su u problemu jer ne mogu da izdržavaju porodicu“, kaže Ranisavljev.

Profesor dr Milutin Nenadović, direktor psihijatrijske bolnice „Laza Lazarević“, u koju se primaju osobe koje su pokušale samoubistvo, kaže da je u osnovi samoubistva zbog finansijske krize potreba da se zaštiti porodica.

Starije osobe se ubijaju da bi oslobodile stambeni prostor za potomke ili ih osolobodili sebe kao tereta. Ljudi dižu ruku na sebe često i zbog gubitka posla i besparice, ali i tada je osnov zaštita najbližih, zaštita od problema, dugova“, kaže profesor Nenadović.

Profesor Milutin Nenadović kaže da osobe koje se nađu u beznađu žive s tim same, najčešće se ne poveravaju ni porodici, i kada dođu do kritične tačke, odluku o samoubistvu donose u momentu.

U Gornjoj Toponici kod Niša nedavno je zbog pokušaja samoubistva primljena radnica iz Kruševca koja je ostala bez posla, kao i žena iz Bosilegrada koja nije mogla da se bori sa siromaštvom.

Direktorka ove ustanove, Albina Stanojević, kaže da su nemaština i dugovi jak okidač za samoubistvo.

Prethodnih godina primali smo po dva, tri pacijenta mesečno zbog pokušaja samoubistva. Poslednjih meseci taj broj se udvostručio. U maju je primljeno šestoro pacijenata, u junu već petoro“, kaže dr Albina Stanojević.

Aleksandar Kličković, lekar Hitne pomoći iz Kragujevca ukazuje da kad ta služba stigne na lice mesta – već je kasno.

Osoba koja pokuša samoubistvo najčešće šalje poruku najbližima da joj je teško, da ima problem. Pitanje je samo da li okolina taj signal vidi i primi ga“.

I u Kragujevcu se prošlog meseca rukovodilac preduzeća ubio zbog psihičkih pritisaka na poslu. Pre njega, ubio se jedan Kragujevčanin kome je banka oduzela kuću zbog nemogućnosti da plaća obaveze kredita.

Samoubistvo je, takođe, izvršio i jedan muškarac koji se bio zadužio kod zelenaša po prevelikoj kamati koja je do neslućenih razmera uvećala glavnicu duga.

U Šumadiji se u poslednja dva meseca ubilo njih osmoro, prošle godine 50, a pretprošle 36 osoba. U Nišu se prošle godine ubilo 38 ljudi. Većina ne ostavlja oproštajne poruke.

Izvor: Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.