Pod Jastrebcem miriše na Davos

RIBARSKA BANjA – Podjastrebačko lečilište ušuškano u bajkovitom ambijentu stoletnog rastinja, slavi 175. rođendan, ali iako bitiše toliko godina, tek u poslednjih pet doživelo je pravu renesansu i postalo novi, pravi, brend srpskog zdravstvenog turizma. 

Po svetskim standardima su rekonstruisani, adaptirani i osavremljeni smeštajni kapaciteti, nabavljena najnovija medicinska oprema, izgrađena dva otvorena bazena, centar za male sportove, dve kongresne sale, restorani, infrastruktura, jednostavno sve je „skockano“ za najprobirljivije goste, a u sve je uloženo preko pet miliona evra sopstvenih para, bez ijednog kredita. 

– Postignutim, bez preterivanja, zaista možemo da se podičimo. U situaciji smo da ne možemo da primimo sve koji bi ovde boravili, pa nam je sada prioritet proširenje smeštajnih kapaciteta. 

Ovde su značajna dva prirodna faktora, vazduh koji se upoređuje sa onim u švajcarskom Davosu i lekovita voda koja ima kvalitetnija svojstva od banja na Pirinejima. 

Uz vrhunsku zdravstvenu uslugu, evropski standard, ekološku hranu, sve to prate i drugi savremeni sadržaji, pa smo postali privlačni i za mnogobrojne goste iz inostranstva – kaže tvorac banjske renesanse, direktor dr Branislav Katančević 

Sa čuvenom termomineralnom vodom i savremenim metodama lečenja lokomotornog aparata, reumatskih i neuroloških oboljenja, po zvaničnim podacima Turističke organizacije, Ribarska banja ima popunjenost kapaciteta od 96 odsto i srpski je rekorder. 

U minuloj godini noćilo je oko 175.000 gostiju, a usluge Rehabilitacionog centra koristilo je još blizu 30.000 pacijenata, koji su konačili po seoskim domovima na proplancima Jastrepca. 

– Ovaj kraj, kao i čitava dolina Ribarske reke, pravi je ekološki čistunac. Najbliži fabrički dimnjak puši se u čak 35 kilometara udaljenom Kruševcu. Zato je ovde i mnogo zdravih ljudi koji dolaze da se preventivno leče, udišu čist vazduh i uživaju u čarima prirode. 

 Mnogo je onih koji su se toga uželeli i zato je naš etnorestoran „Vodenica“, na Srndaljskoj reci, u nedrima Jastrepca, do koga gosti stižu pešačeći „stazom zdravlja“, u letnjim mesecima prepun. Tamo se služi zdrava hrana iz okolnih sela, a sprema na stare načine – kaže dr Katančević 

Vodi se mnogo računa da brojni gosti i pacijenti Ribarske banje odlaze zdravi i zadovoljni svojim kućama i zato se pored terapija nudi mnogo toga što pomaže u lečenju. 

Čuveno je „Kulturno leto“, gde prodefiluje preko 3.000 raznih stvaralaca, a gleda na desetine hiljada ljudi. Igra se najveći turnir u malom fudbalu u Srbiji, na kome se okupljaju najelitnije ekipe. 

Organizuju se obilazak manastira u Đunisu, Svete Bogorodice, gde je najveće hodočašće Srba iz svih krajeva, i Svetog Romana, manastira iz devetog veka, u čijoj je porti sahranjen Aleksej Vronski, junak Tolstojeve „Ane Karenjine“. 

Splavari se čuvenim meandrima Južne Morave, od Đunisa do Stalaća, organizuje čuvena „Hajka na vuka“, bira „mis Banje“, mnogo je još događanja, promocija i gostovanja poznatih ljudi. 

– Banja je već na srpskom vrhu ali o njoj će se tek čuti – obećava dr Katančević. 

PRINCEZA 

U RIBARSKOJ banji vazda su boravle mnoge krunisane glave. Najpoznatiji gost bio je kralj Petar Prvi. Sada je pravi zaljubljenik banje njegova bratanica, princeza Jelisaveta Karađorđević. Kada je otkrivala spomenik stricu Peri, došla je na dva dana, a oduševljena ambijentom ostala dvadeset, i od tada je redovno dolazi. 

MALEZIJA 

OVO podjastrebačko lečilište veoma je cenjeno u ambasadorskim krugovima, često dolaze, provode vikende. Ambasada Malezije je tu proslavila 50 godina državnosti, gosti su bili ambasadori Rusije, Kine, Turske, Austrije, Holandije. Minulog leta, na izboru „mis banja“, u žiriju su bili ambasadori Malezije, Holandije i Makedonije. 

BAZENI 

PREKO leta na otvorenim bazenima sa termalnom vodom od kupača nema mesta ni za iglu, bude ih i po 3.000. Organizuju se i noćna kupanja i tada je prepuno, a interesantno je da su otvoreni tokom cele godine. Novogodišnja kupanja su poseban doživljaj i prepričavaju se među kupačima, naročito onima iz Beograda i Vojvodine. 

Izvor: Večenje novosti
(30. maj)