"Whitesnake"

Mnogo toga o grupi "Whitesnake" može da se napiše. Njihova biografija to zaslužuje. Mnogo toga moglo bi da se napiše i o njihovom beogradskom koncertu, ali teško bi bilo opisati svaki trenutak i utisak koji su ostavili. Grupa koja postoji toliko dugo i toliko uspeha ima iza sebe zaslužila je da je Beograd dočeka kao na Tašu - s nestrpljenjem i velikim aplauzima.
Atmosfera kao da se zakuvavala mnogo pre nego što je koncert počeo. Nestrpljivi su se okupljali oko Taša već od ranih popodnevnih časova, želeći da prate "Whitesnake" iz prvih redova. Predgrupe „Alogija“ i „Kraljevski apartman“ zagrevale su publiku koje je iz minuta u minut bilo sve više. Skandirali su i čekali da se na sceni pojavi jedan od najboljih rock pevača sadašnjice sa svojim bendom.
''Dugo je prošlo otkad smo se poslednji put videli - 31 godina'', rekao je Dejvid Koverdejl, koji je poslednji put u Beogradu pevao sa grupom „Deep Purple“, još 1975. godine.
Koncert na Tašu počeli su sa „Burn“, velikim hitom gupe „Deep Purple“. Zatim se Dejvid obratio publici na srpskom ''Dobro veče, Beograd''.
Malo je bendova koji uspevaju tako lako da publiku ponesu i energijom i emocijama u isto vreme, i malo je vokala koji mogu tako iskreno i jako da pogode publiku. Dejvid Koverdejl, energičan i aktivan, kakav je uvek bio, bacao je stalak za mikrofon u vis, okretao ga, davao je iz sebe energiju koju ima malo koji 55-godišnjak. Bilo je komentara da to nije ''onaj Koverdejl'', da je falširao i da mu glas nije ni blizu onog kada je bio u punoj snazi... Ali, čak i da je tako, ovakav kakav je sada, Dejvid je dao domaći zadatak mnogim pevačima svetske i domaće scene.
Na bend nije bilo zamerki. Zaslužili su svaki aplauz, ostavljali publiku bez daha. Fantastične solaže na gitarama imali su Dag Oldrič (Doug Oldrich) i Reb  Bič (Beach), zatim neverovatan solo bubnjara Tomija Oldriča (Tommy Oldridge), koji je u jednom trenutku svirao samo rukama, bez palica.
Ceo Taš je pevao sa Dejvidom, moglo je da se oseti u vazduhu s koliko oduševljenja je ovaj bend dočekan na našim prostorima. ''Fool for your lovin' '', ''Is this love'', ''Here I go again', ''Ain't no love in the Heart of the city''... Dugo smo čekali da ove pesme čujemo uživo i da ih otpevamo zajedno sa Koverdejlom. Valjda do sledećeg puta nećemo čekati toliko dugo.
Publika je nakon ''Here I go again'' dugo uzvikivala ''We want more!''. Dva puta izlazili su na bis, a treći put je Dejvid izašao sam i otpevao ''Soldier of Fortune''. ''Budite hrabri i budite srećni i ne dajte da vas niko plaši''.
Čula sam komentar da je i ova svirka bila ''tezga''. Bilo bi dobro da svaki bend koji dođe u Srbiju odsvira ovakvu tezgu...