Sledi vreme gladi u Srbiji: Došao kraj jeftinoj hrani?

0

Cene hrane u svetu biće uvećane između 10 i 40 odsto u narednoj deceniji, prognoziraju stručnjaci UN. Jefitinijoj hrani ne može da se nada ni Srbija. Hrana bi mogla da bude jeftinija, ukoliko se raspoloživi potencijali koriste racionalnije, kažu stručnjaci.

Stručnjaci procenjuju da će i u Srbiji hrana biti skuplja za 10 do 20 odsto. Naglašavaju da postoji dovoljno uzroka koji će dovesti do porasta njene vrednosti, uz oscilacije iz godine u godinu.

Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da rast cena hrane ne zavisi od poljoprivrednih proizvođača, već od predfarmerskog i postfarmerskog sektora.

Zavisi, dakle, od proizvođača repromaterijala i mehanazacije, semena, sadnog materijala sa jedne strane i od prerađivača i trgovine sa druge strane, uključujući i praktično PDV u prometu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji je vrlo različit od zemlje do zemlje – precizira Ševarlić.

Povećanje broja stanovnika planete, smanjenje ili trajno gubljenje poljoprivrednog zemljišta zbog izgradnje novih puteva i objekata, neki su od faktora koji utiču na kreiranje cene. Srbija, pak, ima i dodatni problem koji bi mogao da doprinese poskupljenju hrane.

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović kaže da sela postaju pusta i velike površine ostaju neobrađene.

Ostajemo, ne samo bez stanovništva u tim područjima, praktično ostavljamo i površine koje se mogu iskoristiti za relativno jeftinu porizvodnju, recimo junetine, jagnjećeg i jarećeg mesa ili kozjeg, kravljeg mleka – objašnjava Cvijanović.

U Srbiji broj stanovnika ne raste istim tempom kao u ostalim zemljama. Imamo i dosta neobrađenog zemljišta, ali, smatra Cvijanović, ipak treba da se pribojavamo skoka cena.

Cvijanović upozorava da Srbija ne ostvaruje dovoljno prinosa, što povećava konkurentnost, odnosno smanjuje cenu.

Mi u Srbiji moramo da shvatimo da savremena tržišta traze “pet K” – kvantitet, kvalitet, kontinuitet, kontrolu, konkurentnost. Ako ne zasejemo, primera radi, 200 do 300 hiljada hektara ili ne iskoristimo ih za proizvodnju mesa, po kom osnovu možemo očekivati smanjenje cena – navodi Cvijanović.

Na relativno jeftinu hranu, uprkos svetskim trendovima, mogli bismo da računamo, kažu u Institutu za ekonomiku poljoprivrede, ukoliko racionalnije koristimo raspoložive potencijale, odnosno plodno zemljište.

Prethodna procena ne bi, kažu stručnjaci, dopustila da se uzgajanje višnje ili krompira izmesti iz centralne Srbije, u neka, za to, manje pogodna područja.

Izvor: RTS

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.