E - Play

Ovog proleća, tačnije 27.aprila, grupa E – Play izdala je novi studijski album „Drago mi je da smo se upoznali“... O albumu, svirkama i daljim planovima benda razgovarali smo sa damama koje su stvorile ovaj bend, Majom i Biljanom...

Jako zanimljiv naziv albuma, ko je to smislio i zbog čega se album zove tako?
B: Ovo je naš treći album, a zove se tako zato što smo se do sada svi upoznali međusobno jako dobro, i u bendu, i u vezi sa muzikom, a pretpostavljam da se i publika upoznala sa nama, tako da je to jednostavno jedan izraz dobre volje i od strane publike i sa naše strane.

Toliko vremena vam je trebalo da se upoznate?
M: Postojimo više od deset godina...
B: Ali smo i dalje mlad bend! (smeh)

Uglavnom se vas dve pojavljujete u javnosti, šta je sa momcima u bendu? Oni ne vole da se eksponiraju ili?
M: Mi moramo... oni neće pa mi moramo... Oni su uglavnom u muzici sto posto, bave se još nekim stvarima pored ovoga, tako da...baš su dosta zauzeti.

Zbog čega vam je važno ime „Cinema City“?
M: To je filmski festival u Novom Sadu koji se ove godine održava od 6-14. juna, i pored tog filmskog programa ima i te muzičke propratne događaje. Mi smo svirali prošle godine i sviraćemo ove godine, 13. juna. Bitan nam je jer je to jedan od retkih festivala koji pruža mogućnost jednom domaćem bendu da se pojavi na njemu.

Ko je radio produkciju albuma, i šta je to zbog čega ovaj album odskače od ostalih albuma domaće produkcije?
B: Produkciju je radio Nikola Vranjković, kao i za „Crime“, ali sada je tonski snimatelj bio Marko Nježić, ali je sistem bio potpuno drugačiji nego što je bio za „Crime“ ili što je inače uobičajeno. Nismo pravili pesme na probi samo, nego su nekako nastajale prilikom snimanja. Naravno, prethodno smo smislili neku osnovu, ali se produkciji jako posvetilo pažnje, pošto mislim da je to nešto što našim bendovima prilično manjka, taj neki profesionalni pristup. Jednostavno, uvek osetiš kad je u pitanju domaći i kad je neki strani bend, bez obzira da li je na engleskom ili na srpskom! E, sad smo mi napravili onako ozbiljnu produkciju, jako puno efekata, elektronike, ali opet naravno i sviranja uživo, gitare, bubnjevi itd... Ono što je interesantno je da su pesme na srpskom, postoji taj neki lokalni momenat, ali mislim da album zvuči skroz svetski.

Pretpostavljam da ste pesme radili sami, ko od vas najviše radi na pesmama?
B: Definitivno Maja, pošto ona prva nekako krene sa bas linijom, a onda se ja uključim na gitarama i na pesmama. A što se tiče pevanja i tekstova, to smo se podelile, svaka peva svoje!

I svaka smišlja svoje?
B: Da, da, da!
M: Da, da, sve što svaka peva, to je ona napisala. Tako je i bolje, potpuno znaš svoj senzibilitet, znaš kako da osetiš... Ali super je onda i kad se uklopimo, pošto smo tako različite, onda ritmički možemo da se preklopimo i onda to super funkcioniše.

Uradili ste i prvi spot koji je izazvao prilično dobre reakcije, ko ga je uradio?
B: Spot je uradio Marko Sovilj i Miloš Savković je bio kamerman. Nekako smo se našli u nekoj čudnoj priči, zato što je Marko Sovilj pre svega modni fotograf, ima jako dobru fotografiju i to nam se prvo dopalo kod njega. On je izrazio želju da napravi spot jednoj grupi čija je muzika OK... Tako je nastala ta stvarno interesantna saradnja, pošto čovek stvarno ima malo drugačiji pogled na stvari od uobičajenih reditelja i kamermana. Izabrali smo neke super prostore, pre svega beogradske, izašli smo iz zatvorenih prostora koji su bili u prethodnim spotovima. To su sve bile neke galerije, koje su stvarno bile fenomenalne, ali eto, da se malo prikaže grad a i mi da nešto radimo aktivno, tj da trčimo!

U svakom slučaju, ispalo je jako interesantno... a da li planirate još neke spotove?
M: Pa da, mi smo već isplanirali 3-4 spota unapred. Jedan smo počeli, opet sa Markom Soviljem, kao što je Biljana rekla, on je fotograf, i napravili smo neku fotografiju u pokretu. Već smo snimili jedan deo spota koji će se nešto kasnije emitovati, treba još da se doradi i biće užasno zanimljiv i tu smo spojili muziku i alternativnu modu. Što se mode tiče tu je Marko Mitanovski, kreator kojeg će Beograd stvarno zapamtiti, zato što nije nosiv... u pitanju je donekle visoka moda, ali recimo da bi se to u nekom londonskom pozorištu itekako moglo primeniti. Sve je crno, što je i za E – Play karakteristično u stvari... Spot je za pesmu „Sumrak“ i on će se emitovati kao treći, a pre toga ćemo još uraditi spot za pesmu „Loš dan“ i u planu je da ga uradimo u jednom fenomenalnom kombiju koji se nama jako dopada i vrlo je zanimljiv...

Spot u kombiju?
M: Da, da, nije to običan kombi, jako je dobro sređen, i hiperrealan je, ako bi tako moglo da se kaže! Nije baš nešto u voznom stanju, ali super će biti spot... Uradićemo dosta spotova, iako mediji nisu baš otvoreni za domaću muziku, ali mi ćemo se potruditi da imamo što više spotova, i da svaka pesma ima neki vizuelni izraz.

Koliko ima televizija kod nas na kojima spotovi mogu redovno da se puštaju?
M: Pa nigde ne može redovno! Mi se trudimo da kroz razna gostovanja spot zaživi... pa mi onda prevarimo nekako te medije pa te ipak puste... nekako se stvarno koristiš trikovima da uopšte dođeš do medija.

Svirke su vam sigurno bitan deo priče, planirate li nešto?
B: Za početak album treba da uđe u uši ljudima, tek je počeo da se prodaje, tek treba da se presluša. Sviraćemo na festivalima, 13. juna ćemo biti na zatvaranju Sinema sitija, za dalje datume ne znam ali neka beogradska koncertna promocija će biti u septembru, najverovatnije.

Koliko se po Srbiji sluša ta vrsta muzike koju vi svirate, imate li svirke po unutrašnjosti?
B: Pa sad manje, ali to nije zbog manjka slušalaca, već zato što je teško organizovati tamo koncert, manja je kulturna ponuda koja je postojala jedno vreme po opštinama. Mislim da je ponovo izrasla neka nova generacija posle izvesne puze koja je postojala, a koja sluša ovu muziku. Sada među klincima, da ih tako nazovem, postoje oni koji slušaju tu muziku i stvarno se interesuju, pa imamo i tu stariju publiku i ove mlađe, i to nam je interesantno.

A koliko računate na područje eks Ju tržište?
M: Računamo na njih jako puno, ali ne samo zbog prodaje albuma, uskoro će se desiti jedna stvar koja će nadomestiti, ali o tome ćemo kasnije: Najbitnije nam je da što više sviramo tamo. Srbija je postala jako mala, problem je u tim koncertnim prostorima koji se sve više gase. Već smo dobili neku ponudu da idemo u Sloveniju u septembru, tamo smo napravili fenomenalan koncert prošle godine, i stvarno nam je bilo jako dobro, jako puno ljudi je bilo i svi su bili oduševljeni. Ta putovanja su nam onako najlepša...

Šta ste želeli da kažete publici ovim albumom?
M: Šta smo želeli da kažemo... Ovaj album je onako, optimističan... Sam naziv mu je dosta optimističan, mislim da to već dovoljno znači i pre nego što preslušaš album, ali mislim da je, kada je muzika u pitanju, stvarno nepotrebno govoriti dalje... Želeli smo da probamo nove stvari, i probali smo, jednostavno tako smo se osećali i to je to! Ovaj album zaista nije nikakva topla voda, niti smo nešto novo izmislili, ali – to smo mi, i ljudi treba samo da preslušaju i da zaključe da li im se to sviđa ili ne.

Da li vam sada već prilaze i ti novi klinci posle svirki i pitaju vas za neki savet? Šta im kažete kada vas pitaju kako da uspeju, ne samo ovde nego i dalje?
B: Mislim da je ovde svaki uspeh veliki uspeh, za početak!  A uspeha nema ako ne uradiš nešto! Baš moraš da se pomučiš...nije to ono kao: sad si ti počeo da sviraš i sve će se desiti preko noći, neko će te primetiti...to se ne dešava nigde. Iza svakog benda koji je uspeo stoji jako veliki rad i napor. I sad klinci stvarno prilaze i raspituju se koja je trzalica, koja je gitara... to im je sve interesantno, ali tako je bilo i sa nama kada smo bili u tim godinama...
M: Super je što mi imamo jedan veliki krug fanova u Novom Sadu, i to su sve devojčice koje su zbog nas postale muzičari! Oformile su bend, zovu se „Tri kapljice“, jako vole E Play i putiju svuda da nas gledaju, i mi smo im jedni od uzora, i meni je to super, što smo eto uticali tako na nekoga da, ne znam, ne gleda Cecu na Ušću, nego uzme gitaru i ima želju da nešto sam napravi.

Kada mislite da će doći vreme da će bendovi koji se bave ovakvom vrstom muzike moći da pune naše arene, a ne, neki drugi...?
M: Pa kad se bude puštalo te muzike isto koliko se sada u medijima puštaju neki drugi! I kada Facebook, Myspace i drugi preuzmu malo primat, kao što mislim da preuzimaju... Mislim da koliko nešto često puštaš, toliko je popularno.