Afera Nacionalna štedionica: Transkripti ruše ministra

0

Dokazi o aferi "Nacionalna štedionica" su prikupljeni i očekuje se da tužilaštvo i policija počnu da privode odgovorne za pljačku decenije, u kojoj je država oštećena za desetine miliona evra, a piše Kurir.

“Dokaz o povezanosti i malverzacijama državnog funkcionera, kasnije i ministra, i tajkuna Vuka Hamovića ima Bezbedonosno-informativna agencija, koja je u toku 2002. Snimila kako se pripremala dokapitalizacija državne banke”, otkrio je izvor Kurira i dodaje – Jedan od glavnih kupaca NŠ Vuk Hamović je bio “pod merama” po zahtevu nemačke obaveštajne službe, pošto je, navodno u ime EPS naplaćivao proviziju na uvoz struje koja je bila donacija Nemačke.

U toku tog praćenja srpski agenti su došli do saznanja o malverzacijama s državnom bankom. Evo šta su pripadnici DB zabeležili od 14. Marta do 14. Novembra 2002:
“Državni funkcioner se sa broja telefona 0633****7 svakodnevno čuo s ljudima koji su kontaktirali sa broja 0113****6, koji se tada vodio na firmu “Pluto internacional”. Razgovori su vođeni o prodaji Nacionalne štedionice i obezbeđivanju sredstava za Veksim banku u Moskvi. U istom periodu razogvarao je sa broja telefona 0632****6, koji je registorvan na firmu “Kvadra”, a razgovor je vođen o ubrzavanju dokapitalizacije, kako bi se država dovela u cajtnut i ne bi mogla da reaguje. Državni funkcioner bio je na vezi sa brojem 0633****6, koji se vodio na NŠ, a razgovori su vođeni o pripremi dokumentacije za dokapitalizaciju.Ovi transkripti ukazuju da je Hamović uz pomoć državnog funcionera na prevaru došao do većinskog vlasništva u državnoj banci, i to za oko 7 miliona evra, dok ju je kasnije prodao za 41 milon evra. Sa partnerima je zaradio 34 miliona evra za samo nekoliko godina. Evo šta su, po izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, oni radili.NŠ je osnovana decembra 2001. godine i od države je besplatno i bez tendera dobila prostorije, ali i isplatu stare devizne štednje koja se merila milijardama dinara.

Nameštanje prodaje

U maju 2002. godine, povezane firme “Skvadra”, “Dajners”, “Principal” i “Pima” kupile su oko 80 odsto od druge emisije akcija. Kupovina je obavljena novcem iz Veksim banke, koja je promenila ime u Evroaksis banka.

Krajem 2002. I početkom 2003. godine došlo je do sekundarne prodaje akcija. Srbija je otkupila 21 akciju od banke JUBMES i tako postala vlasnik 13,83 odsto akcija, dok je vlasništvo JUBMES palo na 9.88 odsto, a četiri povezana preduzeća (“Skvadra”, “Dajners”, “Principal” i “Pima”) posedovala su 37 odsto akcija.

Skupština Banke je 27 februara 2003. Donela odluku o izdavanju treće emisije akcija od 300 miliona dinara. Akcije su kupila dva preduzeća: “Mali kolektiv” iz Beogradda i “Elim” iz Beča – koji je akcije platio takođe preko Evroaksis banke. Kupci akcija postali su pojedinačno najveći akcionari banke sa 13,67 odsto vlasništva, a vlasnik “Malog kolektiva” je Hamović.

Izvor: KURIR

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.