Hod trudnice po mukama: 21 put je slali na šalter po dokumenta

Majin put počeo je pre dva meseca posetom Poreskoj upravi, u kojoj je morala da dobije rešenje o visini prihoda. A to je bila tek prva bitka sa srpskom birokratijom.

„Prilikom prva dva dolaska u Poresku upravu službenici su izgubili dokumenta koja sam im dostavila. Kada su treći put konačno pokrenuli postupak za donošenje rešenja, promenjen je zakon zbog čega sam na rešenje morala da čekam više od mesec dana“, priča Maja, koja je vlasnica hostela „Inn Downtown“.

Nakon Poreske uprave, Bulajićevu je put odveo u lavirinte bankarske birokratije.

„U banci sam bila sedam puta, samo da bih otvorila namenski račun na koji će mi pristizati sredstva od RZZO dok sam na bolovanju. Prvi put sam u banku poslala radnicu iz firme, međutim dokumenta nisu bila pravilno popunjena, pa sam morala i lično da dođem. U međuvremenu se promenio još jedan zakon - ovoga puta Zakon o Narodnoj banci. Nakon što smo otklonili nedoumice oko novih odredaba, račun je otvoren. Ali, kada sam otišla u RZZO, rekli su mi da račun nije namenski već običan, tekući. Zatim sam se ponovo vratila u banku, gde su mi rekli da je takva vrsta zabune uobičajena“, kaže iscrpljena Maja, koja dodaje da su joj za osvajanje tvrđave papira u RZZO bile potrebne četiri posete ovoj instituciji.

Tek nakon četvrte posete, službenici su se dosetili da bi bilo dobro da joj pre sledećeg dolaska daju spisak dokumenata potrebnih za otvaranje trudničkog bolovanja. Pored toga, Bulajićeva je jednom mesečno išla i kod lekara kako bi joj dao potvrdu o zdravstvenom stanju i par puta u Agenciju za privredne registre, koja je od nje zahtevala da odredi poslovođu koji će obavljati posao dok je ona na bolovanju.

„Tortura je završena pre par dana. Suprug i ja smo dugo pokušavali da dobijemo dete i kada smo konačno uspeli bili smo presrećni. Ne mogu ni da zamislim šta bi se desilo da je nešto pošlo po zlu“, završava Maja.

Izvor: Blic