Altiparmakov za Blic: Reforme ili grčki scenario

On priznaje da je teško, u kratkom roku, uraditi sve što je neophodno, ali napominje i da se nalazimo u toliko dubokoj krizi javnih finansija da je važno započeti promene na više frontova odjednom.

"Prema planu Vlade, a koji prati aktuelni rebalans budžeta, krenuće se u određene reforme i one bi, u najoptimističnijem scenariju, trebalo da dovedu do toga da se trend rasta zaduživanja zaustavi 2017. Realno, to se, uz ovaj obim mera, ni tada neće desiti", tvrdi Altiparmakov.

Je li bar moguće nastaviti praksu iz ove godine, da se skupi krediti iz prošlosti menjaju novim, uz povoljnije uslove?

"Nažalost, nalazimo se u vrzinom kolu. Imamo visok deficit koji zahteva nova zaduživanja, uz više kamate."


Je li prošlo vreme povoljnijeg zaduživanja?


"Posle najave federalnih rezervi da će prestati s praksom da štampaju novac i povećavaju deficit, u svetu je zaduživanje poskupelo kamate od bar sedam odsto. Pre nekoliko meseci Srbija je uz kamatu od 4,5 odsto prodavala evro obveznice, a danas je to nemoguće."


Najavljuje se da bismo uz pomoć Svetske banke mogli zakrpiti rupu u budžetu.


"Veliki je izazov u ovoj godini naći 2,6 milijardi evra za pokrivanje deficita, odnosno 4,5 milijardi evra, koliko nedostaje za 2014. U tom smislu, dobro je da postoji bilo kakva mogućnost jeftinijeg finansiranja deficita. Ipak, sigurno je da Svetska banka ne može da nam odobri kredit za celokupni nedostajući iznos."


Ranije se pominjao i MMF u vezi s pokrićem minusa u budžetu.


"Posle rebalansa budžeta sa ovom strukturom, uz kontrolisan, ali, ipak, rast plata u javnom sektoru i penzija, jasno je da Srbija neće ući u aranžman sa MMF-om, bar ne ove godine. To je velika šteta za ekonomiju Srbije. Najavljena saradnja sa Svetskom bankom je dobra vest, ali dugoročno ne može biti zamena za sporazum sa MMF-om jer investitori koji nameravaju da ulažu, gledaju procene MMF kao neku vrstu garancije za sigurnost njihovog posla."


Zalagali ste se za zamrzavanje penzija i plata.

"Usvojena dinamika rasta penzija i plata u javnom sektoru vrlo je blizu zamrzavanja. Jasno je da će doći do obezvređivanja ovih isplata, ali mi kao društvo moramo da naučimo da trošimo samo ono što zaradimo. Srbija čitavu deceniju više troši nego što proizvodi i taj jaz iznosi oko deset odsto. Najbolje bi bilo da možemo da povećamo proizvodnju za deset odsto i da ne moramo da smanjujemo životni standard. Na žalost, to nije moguće, tako da ćemo i narednih godina, imati relativni pad životnog standarda od nekoliko procenata. Zato se više ne postavlja pitanje da li neko želi ili ne da sprovede ekonomske reforme. One su nužne jer jaz između onog što trošimo i proizvodimo moramo da zatvorimo. Bez reformi, on može da se zatvori samo kroz grčki scenario. Bolje je mekano prizemljenje u realnost, nego da ono bude bolno i nekontrolisano. Može nam se dogoditi da više nema 12 plata u javnom sektoru i penzija za godinu, već da bude novca za deset. Slično kao početkom devedesetih."

Po volji investitora Izmene
Zakona o radu se ocenjuju kao ključne za nove investicije. - Važno napustiti dosadašnji model zaštite radnika koji je uglavnom, važio samo za one koji rade za državu. Recimo, privatnik nije ni zapošljavao starije radnike u strahu da će morati da mu, u slučaju otkaza, isplati otpremninu za čitav radni vek. To i do sada nije bio problem isplatiti samo državi.

Privatni sektor ne može da troši više nego što proizvodi.

"Jaz o kome govorim pravi javni sektor. Privatni sektor posluje tržišno i može da troši samo u skladu s mogućnostima. Zato nam je i plata u javnom sektoru viša za 25 odsto u odnosu na privatni, koji grca u problemima. Rebalansom je tako predviđeno smanjenje planiranih prihoda u ovoj godini, a ne i povećanje poreza. Privatni sektor više poreze jednostavno ne bi mogao da plaća. Otuda i ideja Fiskalnog saveta da u narednoj godini nedostajućih 350 miliona evra ne bude obezbeđeno kroz više prihode, već kroz solidarni porez koji bi plaćali oni koji žive od budžeta. Tim porezom mogla bi relativno da se smanji neravnoteža između zarada u javnom i privatnom sektoru. Jer, jedino privatni sektor može da obezbedi posao za oko 800.000 ljudi koji čekaju zaposlenje. Pored toga, važno je da se već 2015. zaustavi trend daljeg zaduživanja, a to trenutno može da se obezbedi uglavnom smanjenjem rashoda."


Vlada od naredne godine najavljuje formiranje centralnog registra zaposlenih u javnom sektoru, ali ne i smanjenje broja ljudi.


"Dobro je što će država napraviti takav registar jer danas tačno i ne znamo koliko ljudi u njemu radi, ko su i šta imaju od kvalifikacija. Već godinama se zna da okvirno najveći višak zaposlenih imamo u prosveti i zdravstvu. U prosveti do 10.000 nastavnika, a u zdravstvu, još toliko, uglavnom nemedicinskog kadra."


Da li je finansiranje javnog sektora i penzijskog sistema u ovim uslovima održivo?


"Ako postane neodrživo, to će značiti neodrživost čitavih javnih finansija jer ove dve stavke čine 80 odsto svih rashoda države. I aktuelni rebalans je imao prostor od svega dvadesetak odsto rashoda za kresanje. U tom smislu, poseglo se za starim receptom, odnosno uštedama na kapitalnim investicijama koje, po prirodi stvari, mogu da pomognu privredni rast. Što se penzija tiče, šteta je što se država nije odlučila za reformu penzijskog sistema jer, postoji opasnost da promene u sistemu penzija opet sprovodimo odjednom, umesto postepeno. Fiskalni savet je svojevremeno predložio da se za prevremeno penzionisanje uvedu penali. Statistika kaže da je oko 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena koji su danas penzioneri, prevremeno penzionisano. Pored toga, jasno je da postoji problem u pronalaženju izvora finansiranja penzija u budućnosti. Jasno je da se ne mogu povećavati doprinosi. Pritom, neodrživo je i da penzije iznose 60 odsto prosečne zarade."

Smanjenje učešća plata u penzijama vodi još većem osiromašenju najstarijih?

"Taj problem nema Nemačka, ni druge zemlje, gde je prosečna penzija u visini 45 odsto prosečne zarade. Ali, u pitanju je razvijenija privreda. Moramo da prihvatimo da je stanovništvo sve starije. "

Izvor: BLIC

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.