Avanture Stojka humaniste - Stojko uvek zvoni sto puta
U doba kada još nisu postojali mobilni telefoni, Internet i društvene mreže, najbrži vid daljinske komunikacije bila je fiksna telefonija. Zadovoljstvo spuštanja slušalice i zamišljanje iznervirane face sa druge strane prosto je nemoguće objasniti generacijama koje su se još pre rođenja gledale sa roditeljima preko skajpa, a o posebnoj vrsti humora kada se radi o javljanju „povodom oglasa“ da i ne govorimo.
Kao predstavnik stare garde, Stojko je odlučio da obriše prašinu sa slušalice i malo razmrda davno zaboravljeni fiksni telefon.
Za zagrevanje, prvo je pozvao broj vatrogasne službe:
- ’Alo, vatrogasci?
- Da, izvolite! Gde gori?
-Nije pravi požar u pitanju, ali imam jedno goruće pitanje: kada će u ovoj zemlji najzad biti bolje?
Oko podne je pozvao i dostavu hrane:
- Dobar dan. Je l' imate paste?
- Imamo.
- E, paste sad: poručujem jednu gurmansku pljeskavicu od 300 grama.
Tokom popodneva, u pauzi između fudbalske utakmice i nove epizode omiljene serije „Krek sve gori, a gandža sve skuplja“ sa Kokašinom i Pajdašinom, Stojko je pozvao i policiju:
- Halo! Policija?
- Da, izvolite.
- Imam da prijavim jedno ubistvo!
- Kakvo ubistvo, ko je koga ubio? Odakle zovete? Dajte mi svoje podatke!
- Od kuće. Ubih se od dosade danas!
Za uspešan završetak niza, sat iza ponoći, pozvao je nasumično izabran broj. Po zagrobnom glasu koji se začuo iz slušalice bilo je jasno da je čovek probuđen iz dubokog sna koji mu je i te kako bio potreban, ne bi li sutra ponovo mogao da izdrži dvanaest sati teškog fizičkog rada.
- Komšija, slušajte! Vaš mali je opet prebio mog malog! Ako se to ponovi, prebiću i vas i vašeg malog!
- Kakvog malog, čoveče? Spavam! I nemam nikakvog malog!
- E jeste, najbolje sad da svi imaju velikog!
Stojko je prekinuo vezu u sred sočne psovke oštećene strane. Probuđeni čovek još nije ni završio serijal uvreda, a izazivač njegovog gneva je već slatko spavao. Još jedan ispunjen dan.