Gazi Miško!

Pisao sam više puta o tome kako je aktuelna gradska uprava Beograda, najverovatnije vaspitavana i odrasla na neefikasnim, ali brutalnim staljinističkim i nacističkim metodama uskraćivanja osnovnih ljudskih prava svojim kmetovima, a sve zarad uspostavljanja “reda u prestonici”.

Pisao sam kako ova gradska uprava ne traži rešenje za probleme svojih građana, nego nas godinama zlostavlja, a sve pod parolom da “Srbin voli čvrstu ruku”. Pisao sam i o tome kako ta “čvrsta ruka” samo pravi nove probleme, zamenjuje teze i vodi ovaj grad sve dublje u kolektivnu šizofreniju.

Pisao, ali uglavnom samom sebi I nekolicini istomišljenika. Na kraju sam digao ruke od pisanja, i borbe uopšte, jer pored silnih rijaliti zvezdica u ovom društvu, to pisanje, nikud ne vodi.

Međutim ne mogu da ćutim na novu bahatost gradske uprave, odnosno ne mogu da odćutim na bahatost uprave JP Ada Ciganlija.

Naime, digla se velika prašina oko toga što je u nedelju turistički vozić na Adi Ciganliji pregazio dvomesčenog psa. Vlasnica dvomesečnog psa Ivana, zadobila je povredu ruke, a pas je nekoliko sati kasnije uginuo u veterinarskoj ambulanti. Marija Šerifović je pomogla devojci i odvezla je do veterinara, pa je tako ova nesreća stigla u žižu srpske javnosti.

Povodom celog slučaja, uprava JP Ada Ciganlije se opravdala činjenicom da je psima svejedno zabranjeno prisustvo na Adi.

I onda je valjda normalno da turističkim vozićem zgaze kuče koje im se nađe na putu. Uostalom, lepo zakonski se postavlja pitanje „koji će kurac kuče na Adi?“.

Je l mu lepo piše da ne sme tu da bude? Piše. Molim lepo. Dodaj gas i vozi mašinovođo.

Da je recimo u pitanju bilo dete, e onda ga vozač ne bi zgazio, jer deca po zakonu smeju na Adu. Je l' ja sad moram da vam napišem da tom logikom kad vidite čoveka da hoda ili stoji na autoputu, slobodno možete da dodate gas?

Je l' ja sad moram jedini da postavim pitanje, a zašto psi ne smeju na Adu? Je l' zato što su opasni, zato što ima ljudi koji ih ne vole?

Tako je, pas je opasan po ljude koji borave na Adi. Ta pokojna dvomesečna pudla je bila toliko opasna, da kada bismo rangirali stepen opasnosti po ljude koji borave na „beogradskom moru“ ona bi zauzela peto mesto, odmah ispod onog lika što je nožem otimao novčanike i povređivao turiste na Adi, zatim Turističkog vozića, njegovog šofera i uprave JP Ada Ciganlija.

Međutim, šta da se radi, ostaje mi samo da se povinujem čvrstoj ruci i tiho, udžbenički citiram Paju Vujisića iz filma „Ko to tamo peva“ – „Propisi su propisi, karta mora da se plaća“.