Nikola Tesla: Čovek koji je promenio svet

Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.

Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa, Tesla. Bio je autor više od 700 patenata.

Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Bio je odličan i posvećen student, ali kako gubi stipendiju u decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Odlazi u Maribor gde dobija posao kod nekog inženjera i odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući.

Seli se u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji, a kasnije odlazi u Ameriku 6. juna 1884. godine u Njujork sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora koja je glasila: „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek“. Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.

Samo neki od njegovih pronalazaka su prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica, fluorescentna sijalica koja svetli bez žica, prvi patent iz oblasti višefaznih struja.

Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera. Zatim odlazi u Pariz ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Stiže kod nje par sati pre smrti, a njene poslednje reči su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj“. Posle njene smrti Tesla se razboleo.

Jedan od najvažnijih događaja u njegovom životu bila je Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba. Bila je to međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu.

Veliki udarac za istraživanja se desio 13. marta 1895. godine kada izbija veliki požar u njegovoj laboratoriji kada su izgorele mnoge važne stvari, ali to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti.

Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici, povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja.

Tesla je u atrosti počeo da pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored već ranije pokazanog straha od mikroba postao je opsednut brojem tri. Često mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd. Priroda ovog poremećaja je u to vreme bila nedovoljno poznata, tako da se mislilo da su simptomi koje je ispoljavao, bili pokazatelji delimičnog ludila. Ovo je nesumnjivo oštetilo ono što je preostalo od njegovog ugleda.

Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela 7. januara 1943. godine u 87. godini

Nakon velikih peripetija, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji, tako da je Tesla i dalje nesahranjen.