Većina štrajkača iz "Župe" večeras prekinula gladovanje

Radnici hemijskoj industrije "Župa" traže isplatu dela zaostalih zarada i rešavanje statusa fabrike.

"Dogovoreno je da sutra svim zaposlenima koji su radno angažovani, njih ima 170, bude sa računa fabrike isplaćeno po 14.000 dinara, a da oni koji su na plaćenom dobiju po 6.000 dinara", rekao je večeras Beti tehnički direktor "Župe", Bojan Cvetković.

Cvetković bi od sutra trebalo da postane generalni direktor preduzeća pošto je dosadašnja direktorka, Snezana Stojković, podnela danas popodne ostavku na to mesto.

Cvetković je dodao da će radnicima biti isplaćen sav novac koji je trenutno na računu preduzeća, te da će suta nastaviti razgovore sa četvoricom preostalih štrajkača glađu.

Jedan od štrajkača, Dalibor Jović, rekao je Beti da su se na prekid štrajka glađu radnici službe obezbeđenja odlučili nakon večerašnjih razgovora sa Cvetkovićem i dogovora o sutrašnjoj isplati, te činjenice da im je danas državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Aleksandar Ljubić, rekao da će moći da se prijave za socijalni program od po 300 evra po godini staža.

Državni sekretar Ljubić razgovarao je danas sa štrajkačima i delom zaposlenih i rekao im da država nema novca za subvenciju od 30 miliona dinara, ali ih i obavestio da će moći da koriste pomenuti socijalni program, te da nadležni rade na ubrzavanju privatizacije "Župe", koja bi mogla da bude završena do septembra.

Deo radnika, njih 27, počeo je 11. jula štrajk glađu, tražeći isplatu po 5 minimalnih zarada (po 100.000 dinara) od po 24, koliko im preduzeće duguje, socijalni program za sve koji bi želeli da napuste tu industriju, odvajanje profitabilnih delova fabrike i njihovo podržavljenje, te ubrzavanje privatizacije.

Privatizacija kruševačke fabrike počela je još 2002. godine, kada je ona, među prvim preduzećima u Srbiji, bila ponuđena na tendersku prodaju. Privatizovana je 2003. godine, a od 2005. godine, kada je raskinut ugovor sa tadašnjim kupcem, firmom "Vektra M", fabrika je u većinskom državnom vlasništvu.

Tokom protekle decenije imala je nekoliko neuspešnih tendera i periode potpunog zamiranja proizvodnje, a u proceš restrukturiranja ušla je u aprilu 2010. godine. Istovremeno, sprovedeno je nekoliko socijalnih programa, pa je u preduzeću od 1.400 radnika, koliko ih je imala pre početka privatizacije, danas ostalo njih 335.

(Izvor: Beta)