EXIT retrospektiva: Ovako je EXIT zapravo izgledao!

Nego, ove godine na EXIT-u daleko više domaćih ljudi nego pre. Opet, daleko manje Britanaca nego inače. Nagledah se grka, italijana, rumuna, belgijanaca, nemaca, bugara, čak je i neka ekipa moldavaca i mnogih drugih prodefilovala pored nas. Lepo je videti da su se ljudi iz cele Evrope skupili u našoj Srbiji da se provode sa nama ovih pet dana koliko je EXIT trajao.

Od muzičkih nastupa koje sam slušao bih izdvojio Najla Rodžersa + Šik i Diplo-a na Mejnu, Džefa Milsa, Dabfajera i Nastića na Areni, Prti Bee Gee i Bed Kopi na Fjužnu i OM Unit i LAG na Happy Novi Sadu.

Ubedljivo i bez konkurencije najveća gužva i interesovanje na Tvrđavi su bili na Prodidžiju i Geti i to su verovatno i bile dve generalno najbolje žurke, ako je verovati po broju posetilaca i komentarima nakon istih. Najpozitivnije kritike među nastupima koje nisam slušao dobili DJ Fresh, zatim naša bluz umetnica Ana Popović (za čiji mi je nastup deset različitih ljudi reklo da je pokidao), Atoms for Peace, David Guetta, Stiv Anđelo, Delilah, Ikonika, Rasheed, Scuba&George Fitzgerald i Eric Prydz.

Nisam video niti jednu neprijatnu i ružnu scenu na Tvrđavi, osim nekog lika koji se onesvestio od ko zna čega, pa su ga na nosilima trkom ubacivali u odeljak gde je bila hitna pomoć. Zanelo se dete. Takođe, jedan od većih careva za koje sam čuo za vreme celog EXIT-a je baja koji se nadrogirao kao prase i nije mogao da hoda, pa je likovima u hitnoj objašnjavao kako mu je neko sipao drogu u piće i kako jednostavno ne zna šta se desilo.

Ono što me je neprijatno iznenadilo, ali ne na samoj Tvrđavi, nego u Novom Sadu preko dana, bili su ljudi sa odvratnim komentarima u kojima seksualno čašćavaju oca i majku svim strancima i generalno jebu sve po spisku ljudima koji žive u NS-u a došli su u „njihov grad“; zatim neimenovani retard koji je devojkama na info pult-u prekoputa MC Donald’s-a u centru poslednje večeri oko 9 uveče pokazivao srednji prst i jebao majku svima koji imaju veze sa EXIT-om, podržan od strane svoja četiri jednako neartikulisano poremećena prijatelja, kojima je 15 sekundi ranije objašnjavao kako se, citiram „inficirao od alkohola u nekoj kafani dan ranije jer je popio 4 litre špricera.“ Alal vera, mongoloidu, ti si svakako merodavan da pljuješ bilo koga, što tvoj ekstenzivni vokabular i držanje jednog princa sa evropskog dvora samo po sebi nameću kao činjenicu. Ako ikada pročitaš ovo (pod uslovom da uopšte umeš da čitaš, pa još latinicu) nadam se da se nećeš razmnožavati, jer bi to bio veliki gubitak za celo čovečanstvo. Sva sreća, ovo su bili sporadični incidenti i ne preterano česti, tako da nisu ostavili neki dublji ružan utisak.

Preko dana su standardno najbolja atmosfera i najveći broj ljudi bili na Štrandu, gde su u nekoliko kafića različiti DJ-evi puštali širok spektar muzike, tako da je uz sunce, pesak i reku svako mogao da se smesti na ležaljke ili peškire, opusti se i uživa spremajući se uveče za Tvrđavu. Pored kafića po centru i druženja u Dunavskom parku, Red District, kao projekat RedBull-a u samom centru grada, bio je mesto na kojem se veliki broj ljudi predveče i uveče pripremao i „zagrevao“ za pohod na Petrovaradin.

Prelepe devojke su, kao jedan od najvećih i najpoznatijih „brendova“ Srbije i Novog Sada takođe obeležile ovaj festival, naročito strancima, i apsolutno svaki od njih sa kojim sam progovorio je bio u fazonu: „Da, da, muzika i atmosfera su sjajne – ali devojke! Ovo je nenormalno! Kakvih ovde samo devojaka ima...“

Exit promoteri su odradili đavolski dobar posao, bilo ih je svugde i bili su uslužni, dobro istrenirani i informisani, osoblje na svim šankovima kao i za pultovima gde su se izdavale platne kartice i vršile uplate novca na iste je bilo sjajno, čak je, što je meni lično potpuno neverovatno, obezbeđenje bilo više nego korektno i prijatno prema meni i ljudima oko mene, iako se u press centru i oko ulaza na pojedine javnosti zatvorene delove Tvrđave malo stekao utisak da oni ni sami ne znaju tačno šta rade, koga treba da slušaju ili po čijim uputstvima da postupaju.

Lično, bez konkurencije najveće oduševljenje Najl Rodžersom koji je pored toga što je jedan od najvećih umetnika u modernoj muzici pokazao i da je veliki car svojim ponašanjem na sceni i van nje, kada je sišao i izgrlio se sa publikom a na press konferenciji je bio potpuno opušten, smejao se i ćaskao sa novinarima. Sa druge strane, najnegativniji utisak na mnoge novinare sa kojima sam pričao ostavio je Snoop Dog koji je nastupio kao da je božanstvo u malom i došavši sa svojim menadžerom i ogromnim (i po broju i po veličini) obezbeđenjem, ponašao se nadmeno i u pojedinim trenucima čak i nekulturno. Jedan Makedonski novinar ga je na konferenciji upitao da li bi razmatrao da u budućnosti poseti Makedoniju (Macedonia) na šta mu je Snoop odgovorio sa „Mace-fucking-what?“. Kapiram da bi u nekoj drugoj situaciji ovo moglo da bude smešno, ali kada se obraćate novinaru na konferenciji pred 40 njegovih kolega, to je malo prostački i nekulturno. A kapiram da bi isto to rekao i da su ga dva meseca ranije pitali da li planira da dođe u Srbiju.

Sve to plus ljudi koji spavaju na travi, parovi koji se razmnožavaju po žbunju, odvratne, odvrane zelene svetleće narukvice, ona dva lika što su bili obučeni kao krave, istetovirana ekipa koja je držala tattoo booth na sred Tvrđave iza mejn stejdža, onaj Dj koji je zaprosio devojku na bini posle nastupa, vlaška mađija bačena na svaki toitoi koji uspeva da ne smrdi kao ponor pakla nakon 5 dana, crne sline od prašine, pica koja košta 200 dinara po parčetu, kaljave patike, najneverovatnije ogromne i zastrašujuće stepenice na silazu u Dance Arenu, šetnja preko mosta u divnom osunčanom Novom sadu svakog jutra, ribe u iscepanim roze i zelenim leopard helankama (gospode mili Bože), baloni Sunđer Boba i Patrika Zvezde koji su leteli iznad Mejna pre Snoop-ovog nastupa, majke sa decom starosti ispod 10 godina na psihodeliji u 4 ujutru, likovi koji prodaju kukuruz na silazu sa tvrđave i klepeću onim mašicama toliko da ti dođe da im odgrizeš glavu, likovi sa svetlećim fluo-ampulama za pecanje u ustima, najlepše promoterke ikada na JDX-u i onaj veliki car koji je igrao BlackJack, isti suvi sendviči 5 dana za redom u pressu, 40.000 nasmejanih i zadovoljnih ljudi, plesači koji su na bini u 8 ujutru pokrenuli ljude iza DJ-a da igraju u ritmu zajedno sa njima i još mnogo mnogo toga učinilo je ovaj EXIT interesantnim i osiguralo da bude dobro upamćen i prihvaćen od, čini mi se, strane svih koji su imali priliku da ga posete.

Što se mene tiče, ja odbrojavam od ovog trenutka 360 dana do sledećeg.
Vidimo se na petnaestom po redu, jubilarnom EXIT-u 2014!