Nacrt zakona o štrajku: Može, ali u tišini

Ako uradite sto sklekova, možete da stupite u štrajk - ironična je rečenica kojom sindikati opisuju aktuelni Nacrt zakona o štrajku. Predstavnici radnika koji nisu učestvovali u pisanju ovog dolumenta u isti glas tvrde da su predložena rešenja još jedan udarac radnicima jer im - osim restrikcija koje im sprema novi zakon o radu - Zakon o štrajku oduzima pravo da se glasno požale.

„Prosto je neverovatno da su ovakav zakon, koji najblaže rečeno ima za cilj da spreči štrajk, osmislili i promovišu naše kolege sindikalci - kaže Nebojša Rajković, generalni sekretar Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata i primećuje da se trećina odredbi bavi receptom kako ograničiti pravo na štrajk.

On tvrdi da je Nacrt neusaglašen sa drugim zakonima i da obesmišljava štrajk brojnim preprekama, procedurama i besmislenim vremenskim rokovima:

Iz nejasnih razloga, propisuje se da štrajk može da počne tek po isteku 12 dana od dana prijavljivanja. Ograničava se i pravo da mesto štrajka bude izvan prostorija jer već postoje zakoni koji uređuju javna okupljanja i nema potrebe da se zabranjuje da komunalci štrajkuju ispred opštine, a medicinari ispred Fonda ili Ministarstva.

BORBA PROTIV NEVIDLJIVOSTI
Sindikalci podsećaju da poljoprivrednike niko ne bi čuo da su ostali na njivi, prosvetare da nisu izašli na ulice, ali i da radnici koji su ležali po prugama, sekli prste i blokirali saobraćajnice ne bi nikada ostavarili prava da se o njima nije pisalo i pričalo. A ovim zakonom štrajk će biti neprimetan.

Predviđeno je da u vreme štrajka u svim „delatnostima od javnog interesa“ mora da postoji minimalni proces rada, ali se nigde nijednim propisom ne definište šta sve spada u te delatnosti. Daje se pravni osnov za uvođenje minimuma procesa rada u praktično sve delatnosti.

Poslodavci, međutim, smatraju da je važeći zakon o štrajku, koji je na snazi od 1996, previše tolerantan i da na njega imaju prigovore i strani investitori.

Ipak, Negoslav Jovanović, predsednik Industrijskog sindikata Srbije, podseća da je prvi Predlog zakona o štrajku, koji je imao slične odredbe, napisan još 2006, ali da ni tada nije prošao. Potom se o njemu govorilo opet 2011.

U međuvremenu su napravljene neke izmene, ali nedovoljne. Suštinske zamerke i dalje ostaju“, kaže on i negoduje i na predlog da miritelji postanu obavezni u svim pregovorima. Ukazuje i problem koji će stvoriti propisana saradnja Inspektorata rada i sudova u vezi sa ocenom zakonitosti:

Poslodavac može da ima svoj sindikat i da u dogovoru sa njim organizuje štrajk i da se namerno ogreši o neke odredbe. Nakon što ga sud oceni kao nezakonit, svi radnici mogu da dobiju otkaz. Tako se ovakvom odredbom poslodavci mogu olako rešavati onih koji im nisu potrebni i to ne može da se spreči.

Izvor: Novosti

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.